Преговори између руског “Гаспромњефта” и мађарског МОЛ-а одвијају се под надзором америчке канцеларије ОФАК, а рок за договор истиче данас. Председник Србије Александар Вучић очекује да ће тај рок бити продужен.
Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, професор Економског факултета Велимир Лукић је рекао да ће се данашњи одговор америчке администрације пре свега односити на ток преговора о куповини НИС-а.
“Данашњи одговор ће се вероватно више тицати тога како напредују преговори и аквизиција НИС-а од стране МОЛ-а, него што ће се тицати нас самих”, навео је Лукић.
Према његовим речима, Србија је од почетка године уложила значајне напоре како би дошло до промене власничке структуре НИС-а, али се у преговорима и даље појављују препреке.
“Можемо очекивати да, како ови преговори одмичу, долази до позитивног развоја ствари, али као што видимо, стално има неких клинова у точковима”, оценио је Лукић.
Лукић сматра да питање санкција НИС-у није краткорочна тема и да ће притисци постојати и у наредном периоду.
“Идеја о томе да се наметну санкције нашем НИС-у није дошла првог дана после 24. фебруара 2022. године, и врло вероватно да та идеја и неће нестати намах, све и да сутра буде закључен неки мировни споразум”, рекао је Лукић.
Истиче да ће се преговори наставити све док све стране буду имале интерес за договор.
“Све док стране имају интереса да се преговара и свој интерес у томе да преузму НИС, ти преговори ће се наставити. Уколико ти интереси буду у некој дисхармонији са оним што стране очекују, преговори ће се обуставити, наравно, и до закључка споразума неће доћи”, навео је Лукић.
Две лиценце кључне за даљи рад компаније
Говорећи о оперативној лиценци НИС-а, која важи до 16. јуна, Лукић је указао да је она тесно повезана са лиценцом за преговоре о куповини НИС-а.
“Можда нисмо до краја свесни повезаности те две лиценце”, оценио је Лукић.
Како је додао, уколико би лиценца за преговоре престала да важи, могла би да буде доведена у питање и оперативна дозвола за рад НИС-а.
“Уколико би се десило да лиценца за преговоре о куповини НИС-а не постоји, да није важећа некој страни која је заинтересована за куповину, да би тада врло вероватно и оперативна лиценца дошла у питање”, рекао је Лукић.
Могући сценарији – продаја, санкције или најгори исход
Постоје три могућа решења за НИС: проналажење купца за руски већински удео, евентуална национализација компаније или укидање санкција енергетском сектору Русије од стране Сједињених Америчких Држава.
Професор Лукић је навео да, поред тих сценарија, постоји и најнеповољнији исход.
“Постоји још један сценарио који је можда и најпогубнији, а то је да се ништа од наведеног не догоди”, упозорио је Лукић.
Коментаришући појаву нових заинтересованих купаца, оценио је да је то очекивано у великим енергетским трансакцијама, али да тренутно постоји само један купац који има одобрење ОФАК-а.
“У овом тренутку, наравно, ми немамо ниједног другог купца који је добио дозволу ОФАК-а, јер морате проћи одређене квалификације да бисте били купац, и знамо да постоји ефективно само један. Ако су неки други купци поднели захтев или исказали интересовање да уђу у преговоре о преузимању, ОФАК на те захтеве још није реаговао позитивно, и питање је да ли ће реаговати позитивно”, навео је Лукић.
Цена нафте би могла да пређе 150 долара
Осврћући се на глобално тржиште нафте, Лукић је рекао да цена барела тренутно зависи од развоја кризе на Блиском истоку.
“Када заиста дође до истинске ескалације сукоба и дође до борбених дејстава, цена нафте ће се кретати негде између 120 и 140 долара”, оценио је Лукић.
Упозорио је да би у случају већих поремећаја снабдевања цена могла додатно да расте.
“Нулта тачка крупних проблема глобално јесте онај тренутак када несташице буду распрострањене нафте и других нафтних деривата, и онда можемо гледати вероватну цену барела од 150 долара па навише”, рекао је Лукић.
“Несташице нафте током лета реалан сценарио”
Коментаришући упозорења Међународне агенције за енергетику да би, уколико се сукоб настави, током јула и августа могло доћи до несташица на глобалном нивоу, Лукић је оценио да су такве процене оправдане.
“Тржиште нафте се налази у дефициту, производња не може да испрати потребе потрошње, и у неком тренутку доћи ће до ескалације несташица”, навео је Лукић.
Према његовим речима, свет је до сада кризу превазилазио захваљујући великим залихама нафте, али су те резерве сада углавном исцрпљене.
“Мислим да и даље немамо утемељени оптимизам који би рекао да темељни извор проблема и снабдевања може бити скоро решен”, закључио је Лукић.
Јоргић: НИС не може да планира у условима неизвесности
Брокер Бранислав Јоргић оценио је у Јутарњем програму да, упркос очекивањима о продужењу лиценце, суштинског помака у преговорима нема.
“То продужење од 15 дана, два месеца је добродошло, али ипак треба да се ставимо у позицију НИС-а. НИС на тако кратка продужења, неизвесност, не може да прави планове развоја, покривања тржишта и то је лоша вест”, навео је Јоргић.
Према његовим речима, додатни напори свих страна били би неопходни како би се дошло до трајног решења.
Бјелићева: Преговори су, по свему судећи, запели још у јануару
Одговорна уредница рубрике Бизнис у Блицу Весна Бјелић истакла је да су преговори, према доступним информацијама, застали још почетком године.
“Очигледно да су ти преговори негде од јануара запели, да је негде ту МОЛ дошао можда са неким новим папиром, да можда ти неки услови који су договорени у јануару више нису исти”, рекла је Бјелићева.
Она је додала да мађарски МОЛ анализира дугорочну исплативост пословања НИС-а, као и капацитете панчевачке рафинерије.
“Нама јесте у интересу да тај капацитет буде у пуном капацитету, тај рад. Оно што је за грађане најважније на крају дана јесте да ли има горива и по којој цени”, нагласила је Бјелићева.
Различити интереси Гаспрома и МОЛ-а
Јоргић је оценио да “Гаспром” и МОЛ имају различит приступ НИС-у. Како је навео, “Гаспром” је НИС развијао као регионалну компанију, због чега је улагао у модернизацију панчевачке рафинерије и ширење пословања у региону.
“Гаспром, кад је долазио на ово тржиште, он је НИС видео као регионалну компанију”, рекао је Јоргић, подсећајући да се НИС ширио и на тржишта Босне и Херцеговине, Бугарске и Румуније.
С друге стране, сматра да МОЛ пре свега интересује српско тржиште и дистрибуција нафте.
“Кад говоримо о МОЛ-у, њему није у интересу да НИС буде регионална компанија јер би онда то њему била конкуренција”, оценио је Јоргић.
Упозорио је и да би панчевачка рафинерија у том случају могла да постане такозвана “вршна рафинерија”, односно да ради у зависности од потреба тржишта.
“То значи, кад се појави вишак тражње, онда се укључује у снабдевање рафинерија у Панчеву. Кад се смањи та тражња, онда главна производња остаје у Мађарској”, навео је Јоргић.
Како је додао, то би значило да би обим рада рафинерије варирао од 100 одсто до нула одсто, у зависности од тражње.
Нови ризици због кризе на Блиском истоку
Саговорници су упозорили и на могуће последице нове ескалације сукоба на Блиском истоку, пре свега када је реч о расту цена нафте и додатном притиску на инфлацију.
“Цене нафте реагују промптно. Имали смо сада и анализу Народне банке Србије која има свој најгори сценарио, а то је да нафта буде 109 или 125 долара. То би значило, наравно, уплив у инфлацију”, рекла је Бјелићева.
Потребна дугорочна реорганизација енергетског сектора
Јоргић је истакао да би дугорочно Србија морала да ради на реорганизацији енергетског сектора и смањењу зависности од фосилних горива.
“Дугорочно мислим да би морали да направимо план реорганизације енергетског сектора у Србији, а то значи да се траже други извори снабдевања и производње струје”, поручио је Јоргић.