Због све топлијих лета у Србији и све дужих топлотних таласа, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је прве смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама издало још 2013. године,подсетила је Мира Божић гостујући у емисији “У ритму дана” Радио Београда 1.
“Управо због тог тренда повећања температура у летњем периоду, ми смо те смернице ревидирали 2024. године, са циљем да помогнемо послодавцима, запосленима и стручним лицима која се баве пословима безбедности и здравља на раду, како да на најбољи начин организују послове у тим периодима сада већ екстремних температура”, објаснила је Божићева.
Послодавци дужни да процене ризике
Божићева је навела да су у смерницама детаљно размотрене мере, пре свега са здравственог аспекта.
“Послодавац је дужан да запосленом обезбеди рад на радном месту где су примењене све мере безбедности и здравља на раду. Послодавци не могу да утичу на спољне температуре, али су дужни да процене ризике – да се не обавља тежак физички рад у најтоплијем делу дана, да се врши честа ротација запослених, затим да се организују чешће паузе”, рекла је Божићева.
Нагласила је да је посебно важно обезбедити простор где запослени могу да се одморе и скину личну заштитну опрему која их додатно оптерећује.
“Најугроженији су запослени у грађевинарству, пољопривреди, комуналним делатностима, хитним службама, запослени који раде на далеководима”, истакла је Божићева.
Препоруке за рад на врућини
Препорука Владе Републике Србије, донета пре више од 10 година – да се у периоду од 11 до 16 часова избегава обављање тешких физичких послова на отвореном је и даље на снази.
“Како живот и посао морају да се одвијају, иако то није увек изводљиво – постоје све ове организационе, техничке и здравствене мере”, нагласила је Мира Божић из Управе за безбедност и здравље на раду.
Здравствене мере подразумевају и упутства радницима како да реагују ако дође до мучнине, главобоље или конфузије.
“Да не би дошло до топлотног удара – када дође до њега, више се прва помоћ не може применити, већ се обавезно позива хитна помоћ”, упозорила је Божићева.
“Запослени, чак и послодавци, се саветодавно могу обратити Инспекцији рада. Инспекција рада је орган који контролише и надзире примену мера које се односе на безбедност и здравље на раду. Инспектори рада могу наложити послодавцима да предузму мере које нису предузете, а у случају непоштовања налога могу покренути прекршајне поступке”, рекла је Божићева на питање коме радници могу да се обрате уколико мере нису примењене.
Дијалог социјалних партнера о условима рада
Божићева је потврдила да се размишља о томе да смернице постану законски обавезујуће.
“O томе се доста разговара и размишља, и водимо дијалог са социјалним партнерима – са представницима послодаваца и представницима репрезентативних синдиката. Смернице из 2024. урадили смо уз помоћ пројекта Европске уније у сарадњи са социјалним партнерима – Унијом послодаваца, Самосталним синдикатом и Синдикатом ‘Независност'”, рекла је Божићева и додала да су и земље чланице Европске уније почеле да размишљају о сличним мерама.
“Не постоји на нивоу Европске уније одређени пропис, али је Европска агенција за безбедност и здравље на раду донела одређене смернице 2022. или 2023. године. Такође смо тражили мишљење и савете академске заједнице, зато што је у питању доста озбиљно и сложено питање”, закључила је Божићева.
Најугроженији радници које не штите синдикати
Саша Торлаковић из Синдиката радника грађевинарства је, пак, нагласио да препоруке нису обавезујуће и да су на овим температурама најугроженији радници који раде на висини.
“Препоруке нису обавезујуће. Ми једноставно морамо да донесемо пропис при коме ће се после 36 степени поштовати мере и бити обавезно у акту о процени ризика све смернице за рад при високим температурама. То мора да буде обавезујућа мера, а не апел”, поручио је Торлаковић.
“Апеловање служи само оним озбиљним послодавцима који имају своју радну снагу, дугогодишњу, и који цене свог радника и који ће заиста применити мере – да се од 11 до 16 часова не ради, или ће удвостручити смене”, објаснио је Торлаковић.
Торлаковић је навео пример Аустрије, где се на 33 степена обуставља рад, али онај ко жели да ради преко те температуре, бива додатно плаћен.
Код нас су, рекао је заштићени радници који су у систему синдиката, али да су највећи проблеми на градилиштима где се радници “сакупљају са улице” и где постоји више нивоа подизвођача.
“Где год ми имамо синдикат, ми немамо проблема. Где се ради ‘на дивље’, где се радници скупљају са улице, где је шести ниво подизвођача – ту је велики хаос, ту се дешавају повреде, дешавају се погибије. То једино инспекција може да спречи, јер ми немамо приступ на тим градилиштима”, објаснио је Торлаковић.
Најчешће повреде на градилиштима
Торлаковић наводи да су најчешће повреде падови са висине, погибије у раду у дубини кад се обруши земља, гажење електричног кабла, пролазак испод дизалице која носи тере
“Све је то предвидљиво – постоји елаборат градилишта, постоје мере, постоји Закон о планирању и изградњи, постоји Закон о безбедности и здрављу на раду”, рекао је Торлаковић.
Додао је да су повреде лети опасније јер постоје и ризици од топлотног удара, топлотног осипа, вртоглавице и других здравствених проблема, као и да људи не би требало да раде на висини кад су овако високе температуре.
