19.3 C
Belgrade
Thursday, March 26, 2026

Пшеница се лепо развила – за даљи напредак потребна јој је киша

-

Пољопривредник Томислав Бачић каже да пшеница на његовим парцелама лепо изгледа и да има одличан склоп.

“Kако је по декларацији, тако је никла. Има у њој доста траве. Јако је густа, па сада чекамо да видимо када ћемо да кренемо са хербицидном и фунгицидном заштитом. Ове године очекујемо, зато што је јако добар склоп, појаву пепелнице и болести”, објашњава пољопривредник из Лукићева.

И уљана репица, коју све више сеје, успешно је поникла.

“Уљана репица се лепо развија. Испрскали смо први пут против пипе. Сада је захладнело, па нема напада на биљкама. Чекамо да мало отопли и да кренемо у борбу против сјајника. Kорова има онако. Још ћемо обићи парцеле и донети одлуку о заштити”, наводи.

Осим развоју усева, време погодује и развоју корова

На њивама у Средњем Банату пшеница и јечам се налазе у различитим фазама бокорења, док се уљана репица, зависно од времена сетве, налази у фазама од шест до осам развијених листова, па до пораста у стабло и развоја бутона. Ниске температуре које смо имали током зиме нису значајније утицале на биљке, јер су биле заштићене снегом.

На биљкама су, кажу стручњаци, уочене промене настале под утицајем метеоролошких услова које су пролазног типа, као што је одбацивање доњих листова који престају да буду физиолошки активни.

У усевима има доста корова попут веронике, мишљакиња, мртве коприве.

“Kорови гуше усев, спречавају бокорења, троше воду и храњиве материје. У претходном периоду препоручивали смо произвођачима пшенице хербицидне третмане, а за јечам и фунгицидне”, објашњава Снежана Парађеновић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

Биљке треба заштитити и од болести и штеточина

Интензитет биљних болести зависи од фазе развоја биљака, осетљивости сортимента и примењене агротехнике.

“Визуелним прегледима озимих стрних жита на доњим листовима бокора уочени су симптоми сиве пегавости која је захватила од 8 до 22 процената биљака. Kод јечма интензивно је присутна мрежаста пегавост која захвата мањи или већи део листова, а интензитет се креће и до 60 одсто биљака”, додаје.

Почетком друге декаде марта на пшеници су, објашњава, уочене и биљне ваши, али је њихов интензитет био низак, па није било препорука за употребу инсектицида.

“Уочена је и ранија појава житне пијавице, али за сада без штете на усевима. У уљаној репици регистрована је појава репичиних пипа и обављење инсектицидни третман. У наредном периоду пратићемо даљу појаву штеточина, посебно сјајника”, каже Парађеновић.

Произвођачи шећерне репе, чија је сетва у току, треба да буду опрезни, јер се очекује миграција репине пипе на новопосејана репишта.

“Упозоравамо произвођаче да у следећем периоду због раста температуре земљишта, могу да очекују и појаву кукурузне пипе, пешчара и попца који својом исхраном оштећују биљке у фази клијања и ницања”, додаје.

Киша, само киша

Др Милан Миросављевић из Института за ратарство и повртарство Нови Сад каже да пшеница у Србији лепо изгледа и да усеви прелазе у фазу када долази до њиховог интензивног пораста.

“Оно што је у овом тренутку један од отежавајућих проблема јесте то што дужи временски период нисмо имали падавине. Kрајем недеље очекујемо пад температуре и кишу која би требало да поправи стање влаге у земљишту, како би биљке током априла, када је пораст биомасе најбржи, имале довољно влаге”, објашнајва стручњак из Института од националног значаја за Републику Србију.

Добар део ратара је, каже, завршио прву прихрану, па је на одређеном броју парцела остало да се изведе друга прихрана.

“Препорука произвођачима је да обилазе парцеле и да током априла тј. када временски услови дозволе крену са третманом од корова, али и са првим фунгицидним третманом. Треба обратити пажњу на инсекте, јер је било парцела где се појавила лема, али то је спорадично и разликује се од парцеле до парцеле”, објашњава Миросављевић.

Од 1. октобра прошле године до 25. марта ове, на територији Средњег Баната пало је свега 218 литара кише по метру квадратном. Проблем је што у марту није било падавина уопште, док је у истом периоду лане пало 56 литара кише.

У условима недостатка падавина касне и агротехничке мере, јер класична прихрана нема смисла ако нема кише.

Najnovije