Сахрана би, како се наводи, требало да буде обављена у Бањалуци.
Плавшићева је била југословенска и српска политичарка, универзитетска професорка и доктор биолошких наука, народна посланица у Скупштини Републике Српске и српски члан Председништва некадашње Савезне Ррепублике Босне и Херцеговине.
Бивша је деканка Природно-математичког факултета у Сарајеву, бивша функционерка Српске демократске Странке и бивши председница Српског народног савеза (СНС).
Рођена је 7. јула 1930. године у Тузли, у тадашњој Краљевини Југославији, а одрасла је у Сарајеву.
Дипломирала је биологију на Природно-математичком факултету у Загребу, где је и докторирала ботанику, област биљна вирусологија. Специјализацију је завршила у Сједињеним Америчким Државама, као Фулбрајтов стипендиста.
Боравила је на Виролошком институту у Прагу, Калифорнијском универзитету “Минесота”, у Лондону, Барију, Триполију, Њу Делхију.
Након студија била је професорка и деканка на Природно-математичком факултету у Сарајеву. Уочи распада бивше Југославије, напустила је универзитетску каријеру и ушла у политику.
На изборима 1990. године изабрана је за члана колективног Председништва БиХ. Истовремено је била и председник Савета за заштиту уставног поретка БиХ.
Уочи избијања рата у БиХ, априла 1992, поднела је оставку на обе функције и прешла у Председништво Републике Српске. Из Сарајева, у коме је већ почео рат, изашла је 20. маја 1992. као последњи члан ужег српског руководства.
У Републици Српској била је један од два потпредседника, све до 14. септембра 1996. године, када је, под притиском међународне заједнице, Радован Караџић пренео председничка овлашћења на њу.
На изборима те године изабрана је за председника Републике Српске, а на следећим председничким изборима 1998. претрпела је пораз од кандидата Српске радикалне странке Николе Поплашена.
Из СДС-а је искључена 20. јула 1997. године. Месец дана касније основала је странку Српски народни савез и 28. августа изабрана је за председницу. На Другој изборној скупштини 30. маја 1998. године поново је изабрана за председницу СНС-а.
Због пораза на локалним изборима у априлу 2000, ванредна скупштина СНС-а јој је 3. јуна изгласала неповерење. После те одлуке, Плавшићева је са 105 делегата који су је подржали наставила деловање под изворним именом партије “Српски народни савез-Биљана Плавшић”.
Средином децембра 2000. године Плавшићева је из здравствених разлога поднела оставку на функцију посланика у Скупштини Републике Српске.
Плавшићева се 10. јануара 2001. године добровољно предала Хашком трибуналу пред којим је 7. априла 2000. оптужена за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине над муслиманима и Хрватима и тешке повреде Женевске конвенције 1991. и 1992. године у БиХ.
Осуђена је 27. фебруара 2003. на 11 година затвора, пошто је пред Хашким трибуналом тада признала кривицу за прогон на политичкој, расној и верској основи – злочин против човечности. Остале тачке оптужнице су одбачене.
Из Хага је 26. јуна 2003. пребачена у Шведску на издржавање казне у затвору у Хинсеберју, одакле је пуштена крајем октобра 2009. године, након одслужења две трећине казне.
У Београду је живела повучено, без политичке активности. Била је разведена и није имала деце.