петак, 27.03.2026, 12:06 -> 12:59
Извор: РТС – Радио Београд 1
Војни пуч изведен 27. марта 1941. године трајно је променио историјске токове на овим просторима. Након што је влада два дана раније приступила Тројном пакту, група официра извршила је преврат, збацила намесништво кнеза Павла и прогласила пунолетство краља Петра II. О узроцима, природи и цени овог чина за Магазин на Првом Радио Београда 1 говорио је др Предраг Марковић, директор Института за савремену историју.
Иако се често сматра да је земља била у расулу, Марковић наводи да се ситуација у Краљевини Југославији уочи самог пуча заправо стабилизовала.
“Земља се стабилизовала с оснивањем Хрватске бановине, Хрвати су се смирили, ушли су у систем, тако да земља привредно није лоше стајала. Међутим, било је немогуће избећи тај огроман рат који се као сенка надвија над целу Европу”, објашњава Марковић.
Трагедија кнеза Павла и замка Тројног пакта
Кнез Павле, који је водио земљу као намесник, описан је као једна од најтрагичнијих личности наше историје. Као изразити англофил, одлуку о приближавању силама Осовине донео је тешка срца, али свестан војне надмоћи Немачке.
“Он је био свестан да наша војска не може да издржи рат са Немцима. Знао је да је земља крхка и да би се сукоб завршио трагедијом”, наводи историчар.
Иако су постојале тајне клаузуле пакта – да Немачка неће пролазити војском кроз Југославију и обећање Солуна – Марковић упозорава на Хитлерову непоузданост.
“Хитлер није испоштовао ниједан договор који је потписао. То што су клаузуле биле повољне, не значи да би се то тако одвијало”, сматра Марковић.
“Боље рат него пакт” – дух народа на улицама
Пуч је, према Марковићевим речима, дошао као “зрела крушка” јер је народ био огорчен приступањем пакту. Реакција цркве, Академије наука и интелектуалаца била је једногласна.
“Сви су били против. То је показала реакција народа. Код нас није било човека, сем безначајне групе Љотићеваца, који је говорио о приближавању Немачкој. На дан 27. марта, све што је могло да хода изашло је на улице. Трећина становника Београда била је напољу”, истиче он.
Инспиратора побуне није било, додаје, јер “ми смо народ који пева о Марку Краљевићу који оре друмове да Турци не дођу”.
Марковић наглашава симболички значај овог датума.
“Ми смо први народ који се побунио. Нас нису напали Немци, ми смо симболично напали Рајх јер смо одбацили споразум. То је био највеличанственији устанак, који се не сме посматрати изван контекста тадашњег времена”, рекао је за Радио Београд 1 историчар Предраг Марковић.