Недавно је више од милион таблета седатива заплењено у магацину једне курирске службе. Реч је о бенседину и ксалолу – психоактивним лековима који се користе као седативи, што поново отвара питање злоупотребе лекова у Србији.
Како се долази до тих лекова уколико их није преписао надлежни лекар, колико су доступни на црном тржишту и зашто их грађани узимају на своју руку?
Србија у врху Европе по потрошњи седатива
Истраживања показују да се свака пета особа у Србији лечи лековима за смирење, што нас сврстава у сам врх европских земаља по потрошњи седатива. Да се туга, страх и стрес могу решити таблетама, мисли већина Нишлија. Прошле године у том граду продато је 267.000 кутија ових лекова, највише бромазепама и бенседина.
Психијатар Центра за заштиту менталног здравља у Нишу др Владан Радивојевић указује да је наше васпитање такво да патња и бол, како каже, „не треба да постоје“, иако су то некад нормална физиолошка стања кроз која треба да прођемо и која, додаје, не треба увек лечити.
Према речима др Јанка Самарџића са Института за фармакологију Медицинског факултета, када је у питању бромазепам, потрошња је можда и два и по пута већа у односу на европски просек.
Наводи да је између 20 и 25 одсто одраслих особа у претходних годину дана користило неки од лекова за смирење. “Интересантно је да и у млађој популацији, између 20 и 25 година, односно међу студентима, њих 10 до 15 одсто наводи да користи неке од тих лекова”, додаје Самарџић.
Лекови доступни и на црном тржишту
Лекари упозоравају да је реч о класи лекова који се често набављају на недозвољене начине.
Психијатар др Ивица Младеновић наводи да су седативи, нажалост, лако доступни. “Отиђите до Бајлонијеве пијаце, наћи ћете бенседин, истиче Младеновић, додајући да не упире прст ни у кога, али да постоје људи који немају идеју како да реше проблем.
Др Јанко Самарџић подсећа да се ови лекови искључиво прописују и издају на лекарски рецепт, по препоруци лекара који одређује минималну ефективну дозу и интервал давања. Како наглашава, “никакво самоиницијативно узимање лекова није дозвољено“, као ни издавање без рецепта.
Електронски рецепти решење за злоупотребе
Електронски рецепти који у апотеке долазе из државних установа, нису спорни објашњавају у фармацеутској комори. Проблем су кажу папирни извештаји које пацијенти доносе из приватних клиника.
Соња Стоиљковић из Фармацеутске коморе наводи да фармацеути нису у могућности да утврде да ли је нешто фалсификовано или није.
Истиче да се, када добију папирну форму рецепта, она заводи на посебан начин и да постоје књиге рецепата, због чега се рецепт и тражи од пацијената који долазе из приватне праксе. Као могуће решење истиче “повезивањеи државног и приватног здравства у Србији у један велики електронски систем, где би све ишло директно од лекара“, јер, додаје, “ту више не бисмо имали дилему“.
Ризик од зависности већ после неколико недеља
Сваки лекар је, кажу, у обавези да упозори пацијента да узимање одређених лекова дуже од четири до шест недеља може изазвати зависност.
Др Ивица Младеновић упозорава да су потенцијално најопаснији ксанакс, односно ксалол, и лоразепам, јер, како каже, “енормно брзо доводе до зависности“. Додаје да је ксанакс “омиљени лек Срба“ и да “решава све проблеме за десет минута“, али указује да се терапија често повећава.
“Кренете са 0,25 милиграма и већ после три недеље сте на пет или десет милиграма“, што може да траје годинама и да доведе до депресије и тровања организма”, напомиње Младеновић.
Произвођач лека, поред штампаног упутства, дужан је и да на кутији јасно истакне знак за опрез, који се посебно односи на управљање моторним возилима.