“Тешко је и замислити тако застрашујући сценарио као овај са којим се сада суочавамо”, речи су Антонија Гутереса, генералног секретара Уједињених нација чији се други мандат завршава крајем године.
Листа проблема о којој је Гутерес говорио је дугачка – рат Украјине и Русије, рат Америке и Ирана, офанзива Хута на обалама Црвеног мора, грађански рат у Судану, побуна исламиста у Малију, енергетска криза и свеопшти аларм због брзог развоја технологија.
Истовремено, Уједињене нације бирају новог шефа, који ће се у небеско-плаву зграду на Ист Риверу, коју су пројектовали Волас Харисон, Оскар Нимајер и Ле Корбизије, уселити у јануару. После три круга прелиминарних гласања у Савету безбедности, још није сасвим јасно ко ће наследити Гутереса.
Извесно време чинило се да би то могла бити бивша чилеанска председница Мишел Башеле, али се она после трећег круга тајног гласања, одржаног у петак, повукла из трке.
За попуњавање Гутересовог места остало је седам кандидата: Каролин Родригез Биркет из Гвајане, Ребека Гринспан из Костарике, шеф ИАЕА Рафаел Гроси, Марија Фернанда Еспиноса из Еквадора, Меки Сал из Сенегала, Олара Отуну из Уганде и Ивона Баки.
Чланице Савета безбедности још нису постигле консензус о овом питању.
Садашњи састав Савета безбедности, суштински, представљао је први озбиљан спољнополитички пораз немачког канцелара Фридриха Мерца, чија земља први пут није успела да заузме једно од места несталних чланица Савета безбедности, која припадају групи западноевропских држава. На места које је меркала Мерцова дипломатија засели су, почетком јуна, Аустријанци и Португалци.
Све невоље 2026. године
Када је, пре десет година, Гутерес на месту шефа УН заменио Бан Кимуна, нико није могао ни да замисли да ће свет 2026. године бити озбиљно уздрман серијом застрашујућих сукоба, све жешћим последицама глобалног загревања и необузданим развојем вештачке интелигенције.
Управо због тога, чини се, Уједињене нације су овогодишње окупљање светских лидера назвале “Обнова поверења, управљање променама: Уједињене нације које доприносе свима”.
Највећи проблем светске организације садржан је управо у првом делу имена. Поверење у Уједињене нације озбиљно је уздрмано серијом сукоба у чијем решавању Гутересове дипломате слабо или никако не учествују – од рата у Појасу Газе, сукоба администрације Доналда Трампа са верским лидерима у Техерану, хаоса уз обале Црвеног мора, па све до низа криза које потресају Африку.
Истовремено, домет утицаја УН додатно су умањиле поделе у Савету безбедности, јер су Сједињене Државе у последњих годину дана у два наврата снагом вета заустављале резолуције које су се односиле на палестинско питање, док су Руси и Кинези на исти начин спречавали делање у иранском случају.
Слободни пад, који су у ово време прошле године Уједињеним нацијама предвиђали ветерани светске дипломатије, ипак, није се десио, иако је и даље јасно да ова организација, из године у годину, полако губи значај махом због немогућности да делује у решавању највећих светских криза.
Трамп наступа први
Владар унилатералних акција, амерички председник Доналд Трамп говориће пред Генералном скупштином УН већ у уторак пре подне, када ће, како се очекује, још једном оштро критиковати светску организацију због низа мањкавости.
“Улажемо велике наде (у УН), али нису добро вођене. Искрено, не раде баш најбоље. Морају да се саберу”, речи су којима је Трамп, у фебруару, описао Уједињене нације.
Управо због таквог става, и званичници УН али и остале дипломате ће са пажњом слушати његов говор, покушавајући да докуче какав ће однос Бела кућа имати према светској организацији у будућности.
Да ствари не буду сасвим црне, Американци су, пред почетак овог 81. по реду заседања Генералне скупштине, уплатили 725 милиона долара у буџет УН и још 102 милиона за мировне мисије.
“САД још увек дугују 1,3 милијарде долара”, рекао је портпарол УН Фархан Хак.
Наводно, током самита светских лидера, Трамп ће се, по први пут од када је поново засео у Овалну канцеларију, састати са Гутересом. Током ових девет месеци, тврде званичници обе стране, шеф Беле куће и први човек УН нису разговарали ни телефоном.
Гутерес ће, пак, известити остатак света о резултатима амбициозно замишљене реформе УН, које претходних година прати глас прескупе, корумпиране и пре свега неефикасне организације.
Потпуно нове Уједињене нације, како их је пре тачно годину дана најавио Гутерес, морале би много успешније да се ухвате укоштац са све жешћим геополитичким тензијама, ратовима у Украјини и Појасу Газе, али и проблемима попут неједнакости, глобалног загревања и изазовима проистеклим из технолошког напретка.
Од тада, отказ су добиле хиљаде запослених у УН, али су терет реформи осетиле избеглице, прогнаници и сиротиња широм света, јер је на располагању било мање хране, вакцина или шатора.
Позивајући светске лидере на светски сајам дипломатије, Гутерес је крајем прошле седмице најавио “прославу постигнутих резултата и онога што се очекује”. Шта год то било.
