четвртак, 27.08.2026, 15:32 -> 17:03
Извор: РТС
Аутор: Маша Ивков
Нашим ватрогасцима на терену помажу колеге из Русије, Чешке, Словачке, Немачке. У Делиблатској пешчари су ангажоване и екипе из Румуније. Међу њима су и ватрогасци српског порекла.
Школска звона у Белој Цркви замениле су сирене и команде јер је у учионицама смештен командни штаб румунске ватрогасне јединице. Ватрогасци признају да се са овако специфичним подземним пожаром у песку до сада нису сусретали.
„Терен је специфичан, сусретали смо се са шумским пожарима, али не и са оваквим песковитим тлом. Дрвеће гори и изнад и испод песка. Дешава се да таман угасимо пожар на једном месту и он на истом букне за 2-3 сата“, наводи пуковник Оприан Овидиу, командант румунског тима.
У овој хуманој мисији посебну емоцију носе ватрогасци из Румуније који су српског порекла. Чим је стигао позив за помоћ из Србије, без размишљања су се добровољно пријавили.
„Прва моја реакција је била да сам казао мом команданту јединице – Мети ме на листу, хоћу да сам први тамо“, каже Миладин Недић, ватрогасац из Румуније.
„Па, на први позив кад је био да се скупља група да иде да гаси пожар у Србију, ту се јавило 7-8 колега који су српског порекла и сви су желели да дођу да помогну“, додаје његов колега Давор Томић.
Док ватрогасци даноноћно возе смене и гасе ватру која тиња дубоко под песком, мештани се труде да им ништа не зафали. А гребенечка школа постала је командни центар солидарности, где се кувају топла јела која се ватрогасцима односе на терен .
„Ту спремамо за људе наравно са терена, добровољце, ватрогасце, за наше, за нашу браћу из Румуније“, каже Александра Попа, из Гребенца.
„Брину о нама изванредно. Не нам фали ништа, имамо све што нам треба, имамо сувише“, истиче Миладин Недић, ватрогасац из Румуније.
И док ватра у пешчари полако попушта под налетом спасилаца, у Гребенцу и Белој Цркви остаје сведочанство о пријатељству које не познаје границе и које је увек јаче од сваке стихије.
