Исланд је одлучио да влада неће преговарати са Бриселом о чланству у Европској унији. Истраживања су предвидела тесан резултат, који је друштво поделило готово на пола.
“Срећан сам резултатом, али нисам срећан зато што је референдум поделио нацију”, прокоментарисао је грађанин Исланда.
Други наводи да према његовом мишљењу морају да имају савезнике у данашњем свету и да би било сигурније да имају јаче односе са ЕУ.
“Зашто би неко био против? Ово није гласање за приступ Унији, већ да видимо шта нам Европска унија нуди”, рекао је још један саговорник.
Риболовство као питање суверенитета
Тема која је, према оценама стручњака, преломила резултат је рибарство.
Контрола над риболовним подручјима на Исланду се доживљава као питање суверенитета, док део грађана страхује да би чланство у Унији ограничило контролу над њиховим ресурсима.
Ни уверавања владе да би у преговорима тражила максималну заштиту нису била довољна.
Премијерка Исланда Кристин Фростадотир истиче да Влада неће наставити преговоре о приступању током овог мандата.
“Сматрам да се овакав референдум не може одржавати сваких годину или две, то је веома озбиљан подухват. Не тврдим да се ствари у будућности не могу променити, али наше обећање је било: питати, добити резултат и поштовати га”, навела је Фростадотир.
Да ли Исланд окреће леђа ЕУ
Ипак, одлука да не преговара о чланству не значи и окретање леђа Европи.
Исланд је део Европског економског простора и Шенгена и учествује на јединственом тржишту. Оно што нема, јесте место за столом за којим се европске политике доносе – што је један од кључних аргумената присталица чланства.
Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић објашњава да ће овакав исход свакако бити прихваћен као одређено разочарање и ударац за амбиције ЕУ да се представи као значајни геополитички играч укључујући и Арктик, северни део Атлантика, и као својеврсни кишобран за мање државе и народе у све жешћој геополитичкој утакмици са Русијом и Кином и САД.
Последице светске економске кризе
Исланд је преговоре са Унијом покренуо 2009. године, у јеку последица светске економске кризе, да би 2013. нова влада зауставила процес.
Више од деценије касније, питање чланства поново је актуелно, овог пута у потпуно другачијем геополитичком окружењу.
Променила се безбедносна слика Европе, посебно после рата у Украјини и америчких амбиција према Гренланду.
Стручњакиња за међународне односе на Универзитету Исланда Вилборг Аса Гуђонсдотир наводи да је Исланд сада економски много јачи него 2009. године када су последњи пут конкурисали за чланство.
“У међувремену вредност Арктика се повећала, ми имамо стратешки положај тако да би требало да будемо пожељнија чланица за ЕУ него раније. А што се тиче Европе, она је у изазовној ситуацији, посебно са променама у спољној политици Америке”, рекла је Гуђонсдотир.
Док су присталице европских интеграција разочаране, одлуку Исланђана поздрављају поједини европски десничари.
Британски Најџел Фараж честита Исланду на, како наводи, гласању за независност, док Марин ле Пен поручује да чланство у Европској унији није једини пут за европске демократије.