Пореска управа Србије донела је решења којима се за 2026. годину утврђује обавеза плаћања пореза на приход од пружања угоститељских услуга. То значи да власницима смештаја који издају станове на дан ускоро стижу пореска решења.
Само у Београду, на дан се издаје између 5.000 и 8.000 станова. Према подацима Министарства туризма у Србији, регистровано је око 16.000 станова за краткорочно издавање.
Остварени промет је између 150 и 300 милиона евра годишње.
Гостујући на РТС-у, стручњак за некретнине Милић Ђоковић оценио је да држава новим мерама настоји да уреди тржиште и уведе јасна правила за све учеснике.
“Држава је решила да регулише опорезивање и да се зна ко се бави овим послом. До сада смо имали проблем са категоризацијом објеката и недовољном контролом. Сада је циљ да се уведу ред, пореске обавезе и јасна правила пословања”, рекао је Ђоковић.
Он истиче да се издавање станова на дан више не може посматрати као повремени додатни приход, већ као привредна делатност.
“То више није обично издавање, то је посао. Ви радите посао, добијате новац и зато треба да платите порез”, нагласио је Ђоковић.
Говорећи о користима које ће имати они који послују у складу са прописима, Ђоковић наводи да ће власници смештаја бити у могућности да легално послују, региструју објекте и користе све предности званичног система.
“Онај ко плаћа порез биће у бољој позицији јер ће моћи регуларно да прође категоризацију и да послује преко платформи. Уласком у легалне токове добија се могућност да се гости уредно пријављују и да се посао води транспарентно”, рекао је Ђоковић.
Додао је да је до сада део тржишта функционисао у сивој зони, што је носило одређене ризике за издаваоце, посебно у ситуацијама када дође до проблема са гостима или имовином.
Нове пореске обавезе, оцењује, представљају корак ка већој контроли и професионализацији тржишта краткорочног издавања смештаја у Србији.
Пореске олакшице као подстицај за легално пословање
Стручњак за некретнине Ервин Пашановић оценио је да држава тренутно нема потпун увид у стварне приходе од издавања станова на дан и да се највећи део података заснива на пријавама самих издавалаца.
“Држава може да зна само онолико колико станодавци пријаве, али постоје и различити механизми контроле. То су такозвани ‘мистер шопер’ модели, када инспекција наступа као обичан гост, као и праћење података са платформи за резервацију смештаја, где је могуће упоређивати промет, оцене и друге показатеље пословања“, рекао је Пашановић.
Он сматра да би кључ за укључивање већег броја издавалаца у легалне токове могло да буде смањење пореског оптерећења.
“Ја бих ту предложио да пореска стопа буде испод стандардне. Мислим да су они сада добили 20 одсто, ја бих то смањио на пола”, рекао је Пашановић.
Нижа пореска стопа, какао каже, донела би више пријављених издавалаца и већу наплату пореза на дужи рок.
Према његовим речима, високи намети често се преливају на крајње кориснике, односно госте, што може да утиче на конкурентност домаће туристичке понуде.
Подсећа да се у Србији процењује да је око 16.000 станова укључено у систем краткорочног издавања, што представља значајан сегмент туристичке привреде.
Потребно је развијати ову индустрију и подстицати легално пословање и један од начина јесте привремено смањење пореских стопа, док тржиште не достигне пуни потенцијал, закључио је Пашановић.
Издавање стана на дан или месечно – шта се више исплати
Говорећи о томе да ли је исплативије издавање стана на дан или дугорочни закуп, Милић Ђоковић истиче да коначна рачуница у великој мери зависи од попуњености смештаја и локације некретнине.
Према његовим речима, анализа тржишта показује да краткорочно издавање доноси већу зараду само уколико је стан издат током већег дела године.
Ако се стан на дан издаје мање од 180 до 200 дана годишње, практично сте на граници исплативости, каже Ђоковић.
Према његовим речима, да би рачуница била позитивна, потребно је да стан буде попуњен најмање 16 дана месечно.
Он наводи да се при обрачуну морају узети у обзир сви трошкови пословања – од пореза и комуналија до одржавања и трошкова чишћења.
“Ако издајете више од 20 дана месечно, математика је на вашој страни. Између 15 и 20 дана сте углавном на нули, а испод 15 дана улазите у минус”, истакао је Ђоковић.
Како је објаснио, власници станова често занемарују додатне обавезе које носи краткорочно издавање, укључујући пријаву гостију, редовно одржавање смештаја и могуће штете које могу настати током боравка закупаца.