Дипломата Зоран Миловојевић рекао је за РТС да је Србија је у актуелним геополитичким околностима добро позиционирана и да ужива значајно интересовање кључних међународних актера.
Осврћући се на недавну посету српске делегације Кини, Миловојевић је истакао да њен значај превазилази уобичајене оквире билатералних односа.
“Ефекти те посете упућују на дугорочну сарадњу и представљају инвестицију у будућност. Истовремено, именовање новог америчког амбасадора у Београду и долазак председника Европског савета показују да Србија има завидно место у међународним односима и да је у фокусу интересовања великих светских актера”, навео је Миловојевић.
Према његовим речима, Србија се високо котира када је реч о интересима Сједињених Америчких Држава, Кине и Европске уније.
Говорећи о номинацији Мајкла Јанга за новог амбасадора САД у Београду, Миловојевић је оценио да је реч о личности изузетног професионалног и дипломатског искуства.
“Доктор права са Харварда, човек који је обављао значајне функције у академском и дипломатском животу, учествовао у процесима као што су формирање Светске трговинске организације и споразум НАФТА”, рекао је Миливојевић.
Његов избор, каже, показује колики значај Вашингтон придаје односима са Србијом.
Он сматра да се у ту слику уклапа и чињеница да је амерички председник Доналд Трамп на друштвеним мрежама поделио интервју председника Србије Александра Вучића.
“Када председник САД подели интервју неког државника, то значи да су и држава и њен лидер у фокусу интересовања. Истовремено, то представља и одређену подршку ставовима и оценама изнетим у интервјуу“, оценио је Миловојевић.
Каже да су посебно важне поруке о јачању односа Србије и САД, подршци актуелној америчкој администрацији и позиву председнику Трампу да посети Србију.
Деблокада европских интеграција
Поводом доласка председника Европског савета Антонија Косте у Београд, Миловојевић је оценио да је реч о важној посети која би могла да означи нову фазу у односима Србије и Европске уније.
“Кључна тема биће деблокада приступних преговора. Србија је испунила све обавезе које су пред њу постављене и сада је одлука пре свега политичке природе”, рекао је Миловојевић.
Он је нагласио да је Србија реализовала све захтеве који су били услов за наставак европских интеграција.
“Од препорука Венецијанске комисије до обавеза из реформске агенде, све што је тражено је испуњено. Зато би било логично да Европска унија покаже политичку вољу и омогући наставак приступног процеса”, истакао је.
На питање да ли је Србија данас “сидро” Западног Балкана када је реч о европским интеграцијама, Миловојевић је одговорио да је Србија неизоставан фактор сваке регионалне стратегије.
“Како год Европска унија буде планирала будућност региона, Србију не може да заобиђе”, поручио је Миливојевић.
Односи са Црном Гором
Говорећи о политичким приликама у Црној Гори, Миловојевић је рекао да разуме тежњу власти у Подгорици да убрзају европске интеграције, али је нагласио да то не сме да угрози односе са Србијом.
“Добри односи са Србијом морају бити трајни интерес Црне Горе. Србија је њена природна економска и политичка позадина”, оценио је.
Посебно се осврнуо на положај српског народа у Црној Гори, наглашавајући да су питања идентитета и историјског наслеђа од суштинског значаја.
“Историјске чињенице не могу бити предмет политичких надгорњавања. Однос према тим питањима представља важан тест за српски народ у Црној Гори”, рекао је Миловојевић.
Према његовим речима, стабилност Црне Горе не може се посматрати одвојено од положаја српског народа, који је значајан део њеног друштвеног и политичког бића.
Зечевић: Самит у Тивту има за циљ да покаже да је процес проширења жив
Слободан Зечевић из Института за европске студије рекао је да Самит у Тивту има за циљ да покаже да процес проширења ЕУ није заустављен, већ да је жив и да Црна Гора може постати чланица Уније највероватније до 2028. године.
Истакао је да да улазак Црне Горе у ЕУ шаље важну поруку осталим земљама региона, нарочито јер се раније очекивало да Србија и Црна Гора заједно уђу у ЕУ као пакет.
Геостратешки фактори су, према Зечевићу, кључни разлог за обновљено интересовање ЕУ за Западни Балкан, посебно након рата у Украјини.
Међутим, ЕУ се суочава са унутрашњим изазовима и бирократским препрекама које успоравају пријем нових чланица.
Зечевић наглашава да ће бити и тешких разговора, али да је интерес свих земаља региона интеграција у Европу.
Посебна пажња биће посвећена проблемима на границама и условима уласка у ЕУ, где се указује на неусклађеност праксе са правним споразумима о стабилизацији и придруживању.
Главни сигнал са самита за грађане Србије и региона могао би бити укидање роминга, отварање кластера 3 у преговорима Србије са ЕУ и додела средстава из плана за раст, што би представљало конкретан напредак у процесу европских интеграција.
Никовски: Проширење у садашњем облику готово немогуће
Ристо Никовски, некадашњи македонски дипломата, сматра да је проширење ЕУ на Западни Балкан у садашњем облику готово немогуће, осим евентуалног пријема Црне Горе и можда Албаније, али под снажним утицајем САД.
“Ја лично сматрам да ће врло тешко доћи до пријема Албаније због тога што у Европи преовладава став да проширења не треба да буде више”, рекао је Никовски.
Он упозорава да ЕУ тренутно није у стању да се уједини и да води прогресивну политику због унутрашњих проблема и сукоба са Русијом.
