Држава је припремила нови пакет подршке привреди од 3 милијарде 600 милиона динара. Отворено је 10 програма.
Министарка привреде Адријана Месаровић рекла је за РТС да је реч о до сада најинтензивнијем пакету подршке и по финансијској вредности и по броју потенцијалних корисника.
“Овог пута може да се јави и мало предузеће, и микро предузеће, и предузетник, и задруга, и удружење”, истиче Месаровићева.
Наводи да у Србији данас има 386.000 регистрованих предузетника и око 133.000 регистрованих микро и малих предузећа, због чега је, како каже, обухват потенцијалних корисника значајан.
Програмима су обухваћени и прерађивачки сектор и произвођачи, али и они који се баве услужним делатностима, укључујући угоститељство.
Месаровићева наглашава да су програми пре свега окренути малим привредницима и да број запослених или велики приходи нису предуслов за добијање помоћи.
“Ми желимо да подржимо све оне који су мали – микро и мала предузећа, предузетнике, задруге и удружења. Желећи да им дамо ветар у леђа, да им дамо озбиљну подршку од стране државе, управо ка њима смо и расписали ове програме”, наводи министарка привреде.
Подршка је намењена и стартаповима, младима и женама које желе да реализују пословну идеју, али и предузећима и предузетницима који већ послују и желе да прошире посао.
Новац може да буде употребљен за набавку сировина и репроматеријала, проширење производних капацитета, куповину опреме, механизације и доставних возила, односно за инвестиције неопходне за даљи развој пословања.
Од 40 до 100 одсто бесповратних средстава
Од укупно 3,6 милијарди динара, 860 милиона предвиђено је за бесповратна средства. У зависности од програма, привредници могу да добију од 40 до 100 одсто бесповратних средстава.
Месаровићева наглашава да се тај новац не враћа држави уколико је употребљен у складу са наменом за коју је одобрен.
Осим бесповратног дела, предвиђено је и суфинансирање инвестиција преко Фонда за развој.
“Уколико је вредност инвестиције милион динара и 500.000 добијете од државе бесповратно, 500.000 преосталих у суфинансирању укупне инвестиције држава помаже са кредитом Фонда за развој“, објашњава Месаровићева.
Тај кредит се одобрава по фиксној годишњој каматној стопи од 2,5 одсто, са отплатом на 60 месечних рата и 12 месеци грејс периода.
Уколико привредник има сопствена средства и не жели да се задужује, може да искористи само бесповратни део државне помоћи и остатак инвестиције финансира сам.
Кредити са каматом од два одсто
Додатни вид подршке представљају кредити преко пословних банака са субвенционисаном фиксном каматном стопом од два одсто годишње.
“То је отприлике сигурно три до четири пута јефтиније у односу на комерцијалне банке“, каже Месаровићева. Ти кредити могу да буду коришћени и за трајна обртна средства и за инвестиције.
За субвенционисање каматне стопе држава је, према речима министарке, издвојила 220 милиона динара, а кредитна средства могу да достигну и 30 милиона динара.
Важна новина је и то што пријава за један програм не искључује учешће у другом.
“Уколико себе пронађе да испуњава услове по више програма, апсолутно може да аплицира и поднесе захтев и оствари већа права. Тако да може да оствари и до пар милиона динара бесповратних средстава, а кредитних свакако и преко 30 милиона по свим основама“, наводи Месаровићева.
Подршка и за повратнике из иностранства
Међу категоријама којима је пакет намењен су и повратници из иностранства који желе да покрену или развијају посао у Србији.
Према речима министарке, повратник може да оствари право на милион и по динара бесповратних средстава и исто толико кредитних средстава, а на располагању му је и кредитни аранжман са пословним банкама по фиксној каматној стопи од два одсто.
Циљ је, како истиче, да они који имају пословну идеју или визију добију могућност да је реализују у Србији.
Процедуре поједностављене, пријаве до 4. септембра
Једна од препрека за предузетнике приликом конкурисања за државну помоћ често су административне процедуре. Месаровићева каже да су оне сада поједностављене, уз поштовање законских правила и обавезу да средства буду наменски употребљена.
За пријаву је потребно попунити захтев и објаснити пословну идеју и бизнис план.
“Позивам све привреднике и предузетнике да преузму ту документацију са сајта Министарства привреде, која је објављена јуче и траје до 4. септембра. Интересовање је велико“, истиче Месаровићева.
Позвала је и оне који први пут размишљају о конкурисању да прочитају услове свих десет програма и да не одустају због процедуре.
“Позивам све наше предузетнике и привреднике да нико нипошто не одустане“, поручује министарка и додаје да заинтересовани могу да се обрате Министарству привреде уколико имају недоумице приликом пријављивања.
Како ће држава мерити успех програма
Резултати подршке биће праћени на више начина – кроз број привредника који су добили средства, реализоване инвестиције, раст броја запослених, обима производње и прихода, као и извоз код компанија које су оријентисане ка страним тржиштима.
Ипак, Месаровићева истиче да је прва мера успеха број предузетника којима је држава успела да помогне.
“За нас је права и прва мера успеха колики смо број привредника и предузетника подржали у укупном обиму“, наглашава министарка.
Посебна пажња, како каже, посвећује се привредницима из мање развијених средина, односно општина које припадају трећој и четвртој групи развијености.
Циљ је да државна помоћ омогући предузетницима да изграде или прошире производни погон, набаве машину или другу опрему, повећају производњу и запосле нове раднике.
Месаровићева наводи да досадашња искуства показују да су подржани привредници бележили раст броја запослених и прихода, као и да су развијали своје пословање.
Ако интересовање буде веће, могућа и додатна средства
Према проценама Министарства привреде, сада опредељени износ требало би да буде довољан за очекивани број пријава.
Месаровићева, међутим, не искључује могућност да се, уколико интересовање буде веће од очекиваног, обезбеди још новца.
“За сада је ово довољан обим средстава према проценама, али уколико буде потребе, ми ћемо се трудити да обезбедимо“, каже министарка.
Новац мора да буде наменски потрошен
Коришћење средстава биће контролисано. Привредник приликом конкурисања мора да достави профактуру, односно предрачун за куповину опреме или реализацију проширења производног погона, а новац мора да буде употребљен у складу са представљеним бизнис планом.
“Министарство привреде, Фонд за развој и све наше институције касније контролишу ту потрошњу новца и новац мора бити наменски усмерен. То је неупитно“, наглашава Месаровићева.
Каже да у претходном периоду није било много негативних искустава и да су привредници углавном савесно користили добијена средства.
Финансијска подршка, истиче министарка, само је један од предуслова за развој мале привреде. Неопходно је истовремено улагати у путеве, водоводну и канализациону мрежу, електроенергетску инфраструктуру и опремање пословних и индустријских зона.
