Европски пољопривредници све више траже начине да заштите биљке уз мању употребу хемијских средстава, а биопестициди се већ користе у озбиљној комерцијалној производњи у појединим земљама.
Професор Академије струковних студија у Шапцу Милан Благојевић каже за РТС да су биопестициди природног порекла и прецизније делују на штеточине, али да њихова успешна примена захтева више знања и искуства.
“Биопестициди су производи природног порекла који садрже живе микроорганизме – бактерије, гљиве, вирусе или друге организме, њихове метаболите, биљне екстракте и минерале. Користе се не само за заштиту, већ и за исхрану биљака“, објашњава Благојевић.
Биопестициди не уништавају корисне организме
Једна од главних предности биопестицида је то што су усмерени на одређене патогене и штеточине, за разлику од синтетичких средстава која могу да делују и на корисне организме.
“Биопестициди су уско специјализовани и гађају само патогене или штеточине за које су намењени. Пестициди које тренутно употребљавамо, односно синтетичка једињења уништавају и нециљане, корисне организме, попут пчела, док биопестициди имају строго специфичан начин деловања и не угрожавају нециљане организме“, наводи Благојевић.
Ипак, њихова ефикасност зависи од начина и тренутка примене.
“Нису толико ефикасни као хемијски, односно синтетички пестициди. Потребно је велико искуство и знање о томе када и на који начин се примењују. Ефикасни су ако се примене правовремено, када је то заиста неопходно и када се стекну одговарајући услови“, истиче Благојевић.
Најефикаснији у пластеницима и стакленицима
Биопестициди су, према његовим речима, посебно погодни за производњу у затвореном простору, где произвођачи могу лакше да контролишу услове.
“У затвореним просторима, у повртарској и цвећарској производњи, пластеницима и стакленицима, можемо да контролишемо бар неке параметре спољне средине. На отвореном могу да буду готово ефикасни као и регуларна хемија када имамо могућност да их правовремено применимо”, каже Благојевић.
Као једну од предности истиче и то што је реч о средствима природног порекла.
“Они нису инвазивни. Реч је о природном пореклу и може се рећи да су готово безопасни. Многи имају практично нулту каренцу, што значи да нису опасни по конзумацију чак и неколико сати после третирања“, наводи Благојевић.
Производња скупља и више од десет одсто
Биопестициди, међутим, повећавају трошкове производње јер је, за разлику од класичних пестицида, често потребно више третмана.
“Јесу скупљи у односу на регуларну хемију, али није питање само цене препарата. Са хемијским препаратом уђете у обрадиву површину и решите проблем практично једним проходом, док биопестициди захтевају већи број третмана. То додатно повећава трошкове производње“, објашњава Благојевић.
Процењује да би, уз довољно знања и искуства, производња могла да буде скупља око десет одсто, али упозорава да би у Србији трошак у почетку могао да буде и већи.
“Мислим да је десет одсто можда и мало, поготово што код нас сигурно не би остало на тих десет одсто. Немамо готово никакво искуство, па би долазило до грешака, понављања третмана и додатног поскупљења производње“, упозорава Благојевић.
Биопестициди доступни и у Србији
Ова средства већ могу да се набаве у Србији, али Благојевић поново наглашава да је за њихову правилну употребу потребно знање.
“Постоје фирме које се тиме баве и биопестициди се могу наћи. Питање је искуства и примене. Постоје и саветодавци који би могли да помогну произвођачима“, каже Благојевић.
Када је реч о прописима, указује да средства за заштиту биља и даље пролазе поступак регистрације у Србији.
“Ми и даље пролазимо регуларну контролу и пестициди пролазе поступак регистрације у Србији. Није реч о томе да, ако је нешто регистровано у Европској унији, по аутоматизму буде регистровано и код нас“, објашњава Благојевић.
Постепено увођење уместо потпуног избацивања хемије
Благојевић препоручује биопестициде онима који храну производе за сопствене потребе, док за велике произвођаче сматра да је реалније постепено увођење и комбиновање са конвенционалним средствима.
“Хобистима свакако препоручујем биопестициде. Они се и баве производњом да би имали своју безбедну храну и треба да их примењују и комбинују са другим начинима којима избегавају употребу хемије“, каже Благојевић.
Код професионалне производње, наглашава, прелазак не би требало да буде нагли.
“Ни у Европској унији не избацују нагло конвенционалне пестициде, већ комбинују биопестициде и конвенционална средства у оквиру интегралне производње биља, како не би дошло до наглог пада приноса и економске штете. Код озбиљних произвођача биопестициде треба уводити постепено, како бисмо стекли искуство у њиховој примени, а све у циљу производње здравствено безбедне хране“, закључује Благојевић.
