Енергетика је одавно престала да буде само питање рачуна за струју и цену горива. Данас од ње зависе индустрија, инвестиције, дигитална економија. Па и политичка самосталност државе.
Говорећи о енергетској безбедности, Марковић је оценио да је Србија најосетљивија у областима у којима нема довољно сопствених извора енергената.
“Што се тиче нафте и гаса, много смо рањивији него што се тиче саме електричне енергије“, рекао је Марковић, указујући да Србија највећи део потреба за нафтом и гасом обезбеђује из увоза, док располаже значајним ресурсима угља и производњом струје из тог енергента.
Промена власничке структуре НИС-а
Осврћући се на могућу промену власничке структуре НИС-а, Марковић је навео да грађани у техничком и енергетском смислу вероватно не би осетили непосредне последице уколико би дошло до продаје компаније.
Према његовим речима, суштинска промена била би стварање услова да НИС буде уклоњен са листе санкција, док би у случају изостанка договора будући развој ситуације био знатно неизвеснији. У том сценарију, како је навео, постоји могућност активирања санкција и обуставе рада рафинерије, што би у почетку било покривено државним резервама.
Диверсификација снабдевања
Говорећи о диверзификацији снабдевања енергентима, Марковић је истакао да је управо могућност набавке из више праваца један од кључних предуслова енергетске безбедности.
“Циљ остварења веће енергетске безбедности јесте диверзификација, односно могућност да се напајате из више извора“, нагласио је Марковић.
Он је подсетио да Србија већ има више праваца снабдевања гасом, укључујући везе преко Мађарске, Русије и Азербејџана, као и да се разматрају нови интерконектори према Румунији, Северној Македонији и другим земљама региона.
Према његовој оцени, потпуна енергетска независност није реалан циљ за Србију, али је зато неопходно јачати енергетску отпорност. То подразумева диверзификацију извора снабдевања, као и формирање довољних резерви нафте, нафтних деривата и гаса које би омогућиле стабилност система у кризним периодима.
Складиштење енергије
Када је реч о електричној енергији, Марковић је оценио да је Србија тренутно на граници између извозника и увозника струје, али да све чешће постаје увозник, што указује на потребу изградње нових производних капацитета.
Он је указао и на значај складиштења енергије, подсећајући на постојећу реверзибилну хидроелектрану Бајина Башта, изградњу Бистрице и планове за Ђердап 3, али и на потребу развоја батеријских складишта.
“Мора постојати, увек волимо да кажемо у Савезу, да су хибридна решења оно што енергетика воли“, навео је Марковић.
Дата центри и нови производни капацитети
Посебан део разговора био је посвећен развоју дата центара и растућим потребама вештачке интелигенције за електричном енергијом. Марковић је оценио да велики дата центри могу представљати значајно оптерећење за електроенергетски систем ако се паралелно не изграде нови производни капацитети.
Истакао је да се озбиљни дата центри у свету планирају уз нове електране и да се не могу градити без обезбеђеног извора напајања.
“У Америци је сада прича – уколико желите да направите дата центар, направите претходно електрану”, рекао је Марковић.
Говорећи о поузданости рада дата центара, навео је да они морају да имају вишеструке резервне системе напајања, укључујући додатне трансформаторе, батеријска складишта и дизел агрегате, како би се спречили прекиди у раду и обезбедила непрекидност дигиталних услуга.