уторак, 05.05.2026, 13:24 -> 17:17
Извор: РТС
Аутор: Славица Џиновић
Епархија шабачка у Драгинцу, код Лознице, планира изградњу меморијалног центра посвећеног жртвама масакра у октобру 1941. године. Некадашња школа биће уређена као простор сећања, образовања и духовности. Велики допринос реализацији пројекта дао је Лозничанин Митар Обрадовић, који је донирао плац у центру села.
Место где је живот прекинут у тишини, а страдање одјекује деценијама – Драгинац је симбол сећања. Под покровитељством Епархије шабачке, у пројекат изградње меморијалног центра биће укључене и друге институције – од министарстава до локалне самоуправе и образовних установа.
“Циљ подизања меморијалног центра јесте да Драгинац буде на мапи дечјих екскурзија, а поред спомен костурнице и хумке, меморијални центар ће имати садржаје пре свега, то је музејска поставка, документални центар, параклис и ови други садржаји који су неопходни за то”, наводи Бранко Радовановић, из Епархије шабачке.
Да се прошлост не заборави, доприноси и значајан гест – Митар Обрадовић, власник лозничке компаније која се бави производњом кондиторских производа донирао је Српској православној цркви објекат старе школе од преко 400 квадрата и 12 ари земљишта.
„Овај гест је дар народу Драгинца и околних села да се сачува успомена на скоро 3.000 побијених цивила и да будуће генерације уче о самом значају слободе и историје лозничког краја”, сматра Вељко Трипковић, менаджер у компанији која је донирала имање.
„Заиста нам је драго што је заиста код нашег народа постоји та одговорност свест о општем добру и жеља да се та култура сећања негује и поштује. Без сећања на своје жртве не можемо ценити ни своју садашњост, а не можемо ни планирати будућност”, истиче Горан Поповић, старешина храма Покрова пресвете Богородице у Лозници.
Током октобра 1941. године, у Драгинцу су без милости убијани цивили. Међу њима и деца.
Љубиша Рашевић, председник Удружења “Меморијал Драгинац наглашава: “У овом крају, према нашим најновијим истраживањима, убијено је 2677 људи. Октобра 1941. године, у време тог страшног погрома овог становништва, становништва овог краја од стране немачке окупаторске војске, овај објекат је био, ова школа је била последње коначиште за многе њене ученике.”
Меморијални центар биће опомена – да се памти, али и да се злочин никада не понови.
