”Питање начина на који ће убудуће функционисати поморски саобраћај кроз Ормуски теснац је решено, али ће све бити објављено када две стране – САД и Иран буду потписале споразум”, рекли су у Дохи представници катарског министарства спољних послова, не желећи да открију да ли се у овом граду одржавају припремни састанци дипломата из САД и Ирана, најављени као коначно дефинисање тачака споразума пред потписивање документа.
”Није важно где се преговори одржавају већ куда воде”, поновио је портпарол министарства спољних послова речи којима катарске дипломате, од уторка пре подне, одговарају на питања о ”фином уштимавању” коначног документа, које се, наводно, дешава у престоници Катара.
Заслуге за мировни споразум, Катарци су препустили Пакистанцима, чији је командант оружаних снага, омиљени ратник америчког председника Доналда Трампа фелдмаршал Асим Мунир поставио основе преговарачког процеса, користећи добре односе Исламабада са Техераном и Вашингтоном.
Пакистанци спречили рат, Катарци донели мир
Пакистанци су се у сукобе умешали недуго пошто су прве америчке и израелске бомбе почеле да падају по Техерану, преносећи тамошњим властима, у случајевима када би Трамп запостављао друштвене мреже, захтеве Вашингтона за прекид непријатељстава.
Временом, Мунир је понудио Исламабад као место на којем би се састале иранске и америчке дипломате, користећи положај “најмоћније особе у Пакистану”, пријатеља Техерана и миљеника Вашингтона.
Техеран је, пак, у случају да рат буде настављен, очекивао кратку и жестоку акцију америчке и израелске авијације, која би била усмерена директно на мете повезане са енергетском инфраструктуром. Иако је Трамп такве нападе у неколико наврата најављивао, америчке акције су у последњи час отказиване.
Неколико дана после постизања споразума о прекиду ватре, познато је и због чега.
У априлу, управо је Минир зауставио наставак тоталног рата пошто је после серије телефонских разговора са највишим америчким званичницима издејствовао наставак примирја. Трампови сарадници касније су говорили да је мир опстао на ”лични захтев” пакистанског премијера и фелдмаршала.
Врхунац тензија и почетак решења
Дипломатски извори наводе да су на врхунцу тензија, у трећој седмици маја, катарске дипломате телефоном позвале Јорданце, а обе земље су се консултовале са Саудијском Арабијом.
Ријад је, за злу не требало, у помоћ дозвала око 8.000 пакистанских војника, праћених борбеним авионима, дроновима и кинеским противваздушним пројектилима.
Готово истовремено катарски министар спољних послова, шеик Мохамед бин Абдулрахман ел Тани је отпутовао у Америку, где се састао са потпредседником САД, Џеј Ди Венсом.
Иранци у Дохи
Нешто касније, у Доху су допутовали председник парламента Мохамад Галибаф, шеф дипломатије Анас Арагчи и гувернер централне банке Абдолнасер Хемати.
Иранци и Катарци су, тада, разговарали о питањима која ће, мање од месец дана касније, постати основа будућег мировног споразума – иранским парама замрзнутим у страним банкама, безбедности пловидбе, изградњи поверења и отварању Ормуског теснаца.
Катар је, како наводе дипломате, био канал за комуникацију, док је улогу посредника и даље водио Пакистан, јер су државе начичкане око Персијског залива рачунале на лични однос Трампа и фелдмаршала Мунира.
Највећи део терета, ипак, поднео је Катар, чије су дипломате, на концу, после 17 сати преговора у Техерану, коначно убедиле Иран на неопходност постизања споразума, који је по њиховом повратку у Доху, објавио пакистански премијер Шехбаз Шариф.
Доха: Ратови уништавају људске и материјалне ресурсе
”Катарска дипломатија, у сарадњи са неколико међународних и регионалних фактора, успела је да превазиђе разлике и приближи ставове САД и Ирана… Ратови и војне конфронтације исисавају људске и материјалне ресурсе и спречавају развој, напредак и конструктивне напоре”, оценило је катарско министарство спољних послова, пренела је катарска новинска агенција.
Катарске дипломате, надаље, набрајају безбројне разговоре владара ове земље, шеика Тамима бин Хамада ел Танија са Трампом и иранским председником Масудом Пезешкијаном и лидерима арапских и других држава, као и сусрета министра спољних послова са Иранцима, Американцима, Пакистанцима и бројним другим лидерима.
У међувремену, саветник катарског министра спољних послова Али ел Тавади, у десет наврата путовао је у Иран и на коцу побрао заслуге као архитекта споразума између САД и Ирана. Претходно, посредовао је у решавању низа проглема у Појасу Газе и на другим местима у свету.
Кључ решења кризе, како се чини, био је телефонски разговор катарског емира и америчког председника прошлог четвртка, када су ”размотрили резултате консултација” између САД и Ирана, који су очигледно били успешни.
У суботу су о томе разговарали катарски министар спољних послова и пакистански премијер, који је у понедељак рано изјутра прогласио да су Иран и САД постигли споразум, те да је тромесечном рату дошао крај.
У последње две деценије, Катарци су издејствовали договор у Либану 2008. године, споразум у Јемену две године касније, мир у Дарфуру 2011. године, прекид непријатељстава у Гази 2012. и релативно безболно повлачење Американаца из Авганистана 2021. године…
Снага катарске дипломатије проистиче из сложене комбинације богатства, широке дипломатске мреже, могућности да ова држава понуди озбиљне инвестиције и комплексног сплета међународних веза, укључујући и лична пријатељства владајуће породице.
Као једна од десет најбогатијих држава света, Катар је утицај у Америци обезбедио кроз огромна улагања у обвезнице тамошњег министарства финансија, озбиљне инјекције капитала у универзитете и отварање базе „Ел Удеид“ у Дохи, у којој се налази око 8.000 америчких војника.
