У тешким ванредним ситуацијама, попут недавних пожара у Делиблатској пешчари и на планини Столови, њихова пожртвовање и спремност да одговоре на позив показали су се као немерљива подршка систему заштите и спасавања.
Специфични изазови и подземни пожари у Делиблатској пешчари
Командир јединице Добровољног ватрогасног друштва “Матица Земун” и командант штаба Ватрогасног савеза Србије Душан Јовановић, који је у добровољном ватрогаству већ 17 година, у емисији Првог програма Радио Београда “У ритму дана”, истиче да су услови у којима су радили у Делиблатској пешчари били изузетно тешки и несвакидашњи.
“Једноставно, ружа ветрова је тамо таква да је јако специфична ситуација, па мислим да не бих претерао кад бих рекао да се доста ватрогасаца није срело са таквим пожарима. Конфигурација терена, песак, четинарска шума, ветар – јак ветар који прави велике проблеме. Баш онако, јако специфични услови за рад и за гашење”, наводи Јовановић.
Описујући драматичне моменте током обиласка терена у Шумарку, он објашњава са чиме су се све ватрогасци суочавали на терену.
“У једном моменту, релативно близу нас, на неких 300-400 метара можда, је иза једног имања кренуо пожар да се шири великом брзином. Срећом, ми смо ту били са цистерном са 7.000 литара воде и два теренска возила професионалног састава са пумпом високог притиска… Велик број људи се исто ангажовао у моменту ватрогасаца, кад кажем људи, и успели смо да ставимо под контролу јако брзо тај пожар, да се не прошири на имање и да не угрози и окућницу и стоку, и на крају крајева и кућу и животе становника”, навео је Јовановић.
Поред површинске ватре, ситуацију је додатно отежавала специфична природа подземних пожара у песку.
“Песак буде врео и ту се конкретно ради о подземним пожарима. Значи, корење дрвећа гори испод површине, и тачно може да се назире дим из песка. Колега нам је баш причао како су имали ситуацију да су велику количину воде набацили на гориву материју, и после неког времена, кад су ушли да виде шта се дешава, каква је ситуација, и да ураде догашивање, видели су да буквално вода кључа на песку”, рекао је Јовановић.
Председник Ватрогасног савеза Србије Драган Ћапина наглашава да су ови пожари достигли гигантске размере и да су захтевали ангажовање тешке механизације и авијације.
“То није само пожар, то је неман. Зато што то не може да се гаси класично као што се гасе сви пожари, него ту су биле ангажоване и машине да би се направили противпожарни путеви, направљени 100 метара ширине са 52 километра дужине”, објашњава Ћапина, додајући да су пресудну улогу у заустављању ватре имале и летелице, попут хеликоптера и великог авиона “иљушин”.
Неизвесност на Столовима и тежина опреме
Поред пешчаних терена у Војводини, ватрогасци су водили битку и на планини Столови, где је највећи изазов представљао изузетно неприступачан терен.
“Причамо о буквално каменитом подручју где је јак нагиб, јако велик нагиб, и где је јако незгодно кретати се, поготово са свом опремом коју ватрогасци носе током интервенисања. Помоћ из ваздуха, хеликоптери који избацују ту воду, такође и авион ‘Иљушин’, раде одличан посао на тим неприступачним теренима где, да тако кажемо, пешадија ипак јако тешко може да пристигне”, истиче Јовановић.
Терет који ови људи носе на себи током интервенција мери се у десетинама килограма, што додатно отежава физички напор.
“Само напртњача коју носимо на леђима има 25 литара воде, плус остатак опреме. Значи, имамо преко 30 килограма опреме током реаговања у било којој ситуацији. Имамо маске са цедилом, шлемове, обавезно шлемове са визирима, тачније наочарима за заштиту очију, заштитна униформа за шумске пожаре и техничке интервенције, обавезно заштитна обућа, рукавице, опасач са секирицом”, прецизира Јовановић.
Људски фактор као узрок и неизмерна солидарност становништва
Говорећи о узроцима ових катастрофалних пожара, Драган Ћапина истиче да је у огромној већини случајева реч о људском фактору:
“Најчешћи узрок је увек људски фактор. У 90 одсто случајева је људски фактор и то увек немар неког тамо грађанина који запали и мисли да се то неће проширити и он оде, а онда се то прошири”, навео је Ћалина.
Ипак, у тренуцима највеће опасности до изражаја долази солидарност и изузетна подршка локалног становништва. Јовановић упућује речи дубоке захвалности мештанима у Делиблатској пешчари.
“У Делиблатској пешчари, ја мислим стварно, значи становници Шумарка где смо ми били распоређени примили су нас као род рођени. Ништа нам није фалило. Наравно, уз донације које су долазиле и дистрибуцију која је апсолутно сваки педаљ терена покривала… ја немам, једноставно немам речи да опишем колико су дивни ти људи били према свима нама”, рекао је Ћалина.
Значај и улога добровољних ватрогасних друштава у Србији
Ватрогасни савез Србије данас окупља око 400 добровољних ватрогасних јединица и приближно 3.000 обучених људи широм земље. Саговорници наглашавају да добровољци нису ту само за пожаре, већ представљају прву линију одбране и у другим ванредним ситуацијама, као што су поплаве, земљотреси или велике олује попут оних које су погодиле Бачку Паланку.
“Значи, тек сад се види колико добровољна ватрогасна друштва значе нашем друштву. Свако то добровољно ватрогасно друштво није ни питало ни колико ће тамо бити времена… То су људи из Мраморка, из Ковина, и они су тамо од првог дана… јер они су одвојили своје време, ставили своју главу у торбу и дошли да помажу. То нема нигде”, поручује Ћапина, у емисији Првог програма Радио Београда “У ритму дана”.
Иако људства и воље не недостаје, председник Ватрогасног савеза Србије он наглашава да је за даљи рад и ефикасније реаговање неопходна додатна техничка подршка.
“Ми људства имамо, обучени су људи, само нам треба више технике да би могли још квалитетније да одрадимо те послове који нам се повере”, каже Ћапина.