Након информација о злоупотребама у вези са резервацијама преко Букинга, грађани се питају колико су њихови подаци безбедни и да ли свако, ко је икада резервисао смештај преко те платформе, сада има разлога за бригу.
Бојан Терзић из Народне банке Србије истиче да у конкретном случају нису компромитовани финансијски подаци корисника.
“Подаци о картицама, финансијски подаци нису били познати хакерима. Да јесу, они те податке не би ни тражили од корисника”, наводи Терзић.
Објашњава да су преваранти користили друге информације како би убедљиво имитирали комуникацију са хотелима.
“Они су дошли до одређених података на основу којих су могли да верно имитирају хотеле које сте резервисали и да вам преко Букинга или директно на мејл шаљу податке о резервацији, на основу чега сте ви закључили – то је тај износ, то је та соба и били уверени да комуницирате са особљем хотела”, додаје Терзић.
Опрез и концентрација – кључ заштите
Иако онлајн плаћања нису сама по себи небезбедна, Терзић наглашава да је највећи проблем непажња корисника.
“Не разумем зашто се било шта плаћа у журби. Нисмо ми неко ко се бави ургентном хирургијом, него плаћамо нешто. Дакле, нигде не постоји тако ултра хитна обавеза да платите, чак и ти преваранти који желе да створе код вас стрес и хитност, ретко кад и код њих је то да платите одмах исте секунде и у истом минуту. Тако да нема потребе за журбом”, истиче Терзић.
Додаје да је неопходно да корисници буду потпуно фокусирани приликом плаћања.
“Морамо да будемо будни, дакле свесни и неподељене пажње када нешто радимо. Дакле, не успут да нешто плаћамо. Велики број корисника наседне на преваре управо због те подељене пажње. Иначе, када би били потпуно концентрисани на то плаћање, они би свакако приметили да ту нешто не ваља”, упозорава Терзић.
Када треба посумњати на превару
Један од најчешћих знакова преваре јесте поновно тражење података о картици.
“Ако говоримо на овом примеру Букинга, оно што би требало да буде сумњиво јесте да сте ви већ податке о картици дали приликом резервације. То нисте могли да резервишете без тих података. Нема разлога да вам било ко из хотела поново тражи податке о картици, јер сте их већ дали приликом резервације”, наглашава Терзић.
Како објашњава, трговци имају ограничене податке који им омогућавају наплату, али не и потпун приступ картици.
“Трговци имају одређене податке на основу којих могу да вам скину договорен износ. Дакле, немају све податке о картицама, али имају довољно података да преко Букинга иницирају трансакцију и не требају им поново ти подаци”, поручује Терзић.
Повраћај новца – од чега зависи
Када дође до злоупотребе, повраћај новца зависи од начина на који је трансакција извршена.
“Chargeback се може активирати ако није коришћена једнократна лозинка. Овде, као што смо видели, углавном је коришћена једнократна лозинка, дакле ОТП код. У тој ситуацији се процењује степен пажње, односно непажње корисника у погледу тога када је одао ту једнократну лозинку са којим степеном пажње је поступао. То се тако ради у целој Европској унији, али свака држава чланица то различито ради”, наводи Терзић.
Према његовим речима, у већини случајева корисници у Србији буду обештећени.
“У око 73 одсто случајева корисници су обештећени, што показује да смо прилично блажи у процени него многи европски регулатори”, истиче Терзић.
Посебан проблем, поручује, представљају инвестиционе преваре, које носе знатно веће финансијске губитке. Реч је о лажним огласима и брокерима који обећавају брзу зараду, често уз злоупотребу познатих личности.
“Видите поруке са лажним гласом председника или спортисте, а такви огласи се појављују чак и на великим платформама попут Јутјуба и друштвених мрежа”, упозорава Терзић.
Из Народне банке Србије истичу да је успостављен механизам за враћање новца са рачуна превараната.
“Успели смо да за седам месеци вратимо око 33 милиона динара корисницима, а такав механизам у многим земљама Европе још не постоји”, наглашава Терзић.
Иако институције унапређују системе заштите, истиче да ипак кључна одговорност остаје на корисницима.
