Михаило Јовановић каже за РТС да су у току завршни радови на првој згради Иновационог дистрикта у Крагујевцу и да очекује да она буде пуштена у рад током септембра.
Идеја за изградњу Иновационог дистрикта, како објашњава, настала је захваљујући Државном дата центру и компанијама које већ користе његове капацитете.
“За почетак, ту су велике ИТ компаније које закупљују простор и чувају своје податке. Већ шест година дата центар има тај комерцијални део и да је, рецимо, Oracle једна од највећих ИТ компанија која закупљује простор”, наводи Јовановић.
Према његовим речима, компанијама су потребни инжењери и стручњаци у непосредној близини Дата центра, како због одржавања опреме, тако и због развоја и тестирања нових решења.
“Да замислите, у тој новој згради, улазите у Крагујевац и стоји натпис Oracle. То стварно постаје српска Силицијумска долина”, истиче Јовановић.
“Целокупна заштита нашег ИТ система почива у Крагујевцу”
У првој згради биће смештени и капацитети за информациону безбедност. Јовановић подсећа да у Државном дата центру већ ради Национални центар за информациону безбедност, 24 сата дневно.
“Ширимо тај центар и добићемо један велики, одлично опремљен центар у коме раде млади Крагујевчани са Универзитета у Крагујевца”, каже Јовановић и додаје да је центар отворен и за стручњаке из других делова земље.
“Специфичност изградње такве инфраструктуре је да управо целокупна заштита нашег ИТ система почива у Крагујевцу. Многи би помислили да је то у Београду, заправо је у Крагујевцу”, истиче Јовановић.
Девет зграда, разматра се и Факултет за вештачку интелигенцију
Иновациони дистрикт замишљен је као комплекс од укупно девет зграда које би требало да буду изграђене у наредних неколико година.
Друга зграда је, каже Јовановић, већ при крају и планирано је да буде пуштена у рад почетком наредне године.
Подржава и иницијативу да у Крагујевцу буде основан посебан Факултет за вештачку интелигенцију и информациону безбедност.
“На крагујевачком универзитету немамо такав специфичан факултет намењен рачунарским наукама и то би било дивно да у том комплексу имамо и универзитет”, каже Јовановић.
Најављује и да се у септембру очекује полагање камена темељца за трећу зграду, а идеја је да комплекс буде отворен и за грађане.
“Крагујевац постаје центар иновација и дигитализације”, истиче Јовановић.
Трећи суперкомпјутер стиже до краја године
Говорећи о развоју вештачке интелигенције, Јовановић наглашава да су суперкомпјутери постали један од кључних ресурса држава које желе да развијају таква решења.
Србија је први суперкомпјутер набавила 2021. године са 32 графичке картице, док други има 48.
Капацитети суперкомпјутера бесплатно су стављени на располагање факултетима, институтима и стартапима у научно-технолошким парковима широм Србије.
“Сада имамо више од 500 различитих пројеката или налога отворених на суперкомпјутерима. Дакле, то су млади научници који нешто раде на њима”, наводи Јовановић.
Нови искорак биће трећи суперкомпјутер, за који је уговор већ потписан.
“Спремамо се и већ смо потписали уговор за тај трећи суперкомпјутер у коме ће бити чак 640 картица”, каже Јовановић.
Суперкомпјутер долази из Француске и требало би да буде испоручен до краја године. Јовановић најављује да ће приступ капацитетима ускоро бити омогућен и привреди.
“Свесни смо да док привреда масовно не крене да развија и користи софтвере базиране на вештачкој интелигенцији, нећемо имати довољно добар резултат у овој области”, наглашава директор Канцеларије за ИТ и еУправу.
Инвестиција од 36 милиона евра, топлота се неће бацати
Вредност инвестиције за трећи суперкомпјутер са 640 графичких картица износи 36 милиона евра.
Јовановић објашњава да таква опрема захтева посебне услове, пре свега специфичан систем хлађења.
“Није довољно ваздушно хлађење, него је потребно да вода дође до самих чипова суперкомпјутера како би узела ту топлоту”, објашњава Јовановић.
Топлота која настаје радом опреме већ се користи за грејање административног простора Дата центра, али постоје и амбициознији планови.
“Радимо на једном дивном пројекту, а то је да ту топлоту предајемо граду Крагујевцу”, наводи Јовановић.
Кинетичка фасада повезана са Дата центром
Прва зграда Иновационог дистрикта имаће и кинетичку фасаду – фасаду која може да се помера и која ће бити повезана са Дата центром.
“На њој ће моћи да се испишу различити, рецимо, бројеви, слова, моћи ће да се постави српска застава и на неки начин можемо да кажемо да ће зграда бити повезана са вештачком интелигенцијом“, објашњава Јовановић.
Вештачка интелигенција стиже на портал еУправе
Јовановић истиче да примена вештачке интелигенције не треба да остане само у домену великих инфраструктурних пројеката, већ да њену корист непосредно осете грађани.
Већ су уведени АИ асистенти на појединим државним порталима, међу којима је и “Радослав” на сајту Министарства рада.
“Оно на чему радимо је да практично све услуге које се налазе на нашем порталу адаптирамо на коришћење вештачке интелигенције”, наводи Јовановић.
Циљ је да грађанин више не мора сам да пролази кроз меније и тражи одговарајућу електронску услугу, већ да једноставно објасни АИ асистенту шта му је потребно.
“Уз говорно саопштавање шта вам треба, он припреми све и да користите услуге електронске управе. Мислим да ћемо до краја септембра и прве услуге пустити на тај начин”, најављује Јовановић.
Вештачка интелигенција и у катастру
Канцеларија за ИТ и еУправу разговара и са Републичким геодетским заводом о употреби нових технологија у катастру.
Једна од могућности је употреба вештачке интелигенције за обраду велике количине ортофото снимака, али и убрзавање административних поступака.
“Одређене радње које имају у администрацији катастра такође могу да се убрзају. Рецимо, тај другостепени поступак који имају у катастру сигурно може да се убрза уз коришћење вештачке интелигенције”, наводи Јовановић.
Каже да је направљен иницијални план и да очекује “врло брзо” конкретне резултате.
“Човек доноси одлуку, а не вештачка интелигенција”
Јовановић очекује да дигитализација и употреба вештачке интелигенције значајно скрате време потребно за поједине административне поступке.
“Дигитализација и служи томе да убрзамо јавну управу, да постане ефикаснија и економичнија, а вештачка интелигенција је прави пут на томе”, каже Јовановић.
Истовремено, упозорава да примена АИ захтева додатне мере информационе безбедности и контролу приступа базама података.
“Морамо да будемо сигурни да је та обрада на прави начин и, на крају крајева, да човек доноси одлуку, а не вештачка интелигенција”, наглашава Јовановић.
Вештачка интелигенција већ се користи и у заштити информационих система. Јовановић каже да је сајбер-безбедност непрекидна трка између оних који покушавају да нападну системе и стручњака који их штите.
“Ми у просеку месечно у нашем дата центру имамо око 200.000 до 300.000 напада”, истиче Јовановић.
Због толиког броја покушаја напада, додаје, није могуће да их људи анализирају без помоћи напредних алата.
“Поставили смо одређене стандарде, а то је да се у року од максимално пет минута детектује такав интернет злонамерни напад, а да се у року од два сата отклони било каква претња”, каже Јовановић.
Управо у том процесу, додаје, користе се вештачка интелигенција и други алати како би се злонамерни напади што брже препознали.
Пасош и лична карта – термин ће тражити АИ
Једна од првих конкретних новина коју би грађани могли да користе већ до краја септембра односи се на заказивање термина за замену личне карте и пасоша. Услуга је, према речима Јовановића, у завршној фази тестирања.
Уместо да сами претражују полицијске станице и слободне термине, грађани ће моћи да се улогују на портал еУправе и у разговору затраже од АИ асистента да им пронађе одговарајући термин.
“Грађани ће се улоговати на портал електронске управе и рећи ће: ‘Молим те, дај ми у најближој полицијској станици, да ли могу да одем, да ми закажеш термин, да одем да заменим личну карту и пасош.’ И добиће тај термин”, објашњава Јовановић.
“Ја очекујем да ћемо до краја септембра имати такву могућност”, најављује директор Канцеларије за ИТ и еУправу.
План је да се временом на овај начин прилагоде и друге услуге, међу којима су упис деце у вртић или средњу школу.
“Сада ћете у том разговору са вештачком интелигенцијом све завршавати”, поручује Јовановић и закључује да је “дигитализација та која уводи у ред јавну управу”.
