Опрез уколико вам је претходних дана стигао мејл од Геодетског завода у којем се тражи уплата новца за “Спецификацију по уговору”. Из надлежних институција наглашавају да је у питању покушај преваре злоупотребом адресе РГЗ-а на грађане да не поступају по примљеним инструкцијама.
Када мејл изгледа као да је стигао из државне институције – како препознати превару
Електронске поруке у којима се тражи уплата новца за наводне уговоре, претходних дана стизале су на мејл адресе грађана у име Геодетског завода. Из те институције појашњавају о каквој врсти преваре је реч.
“Истичемо да наведене поруке нису послате из информационог система Републичког геодетског завода, нити је наведени налог компромитован. Реч је о покушају преваре фалсификовањем података о пошиљаоцу, како би порука изгледала као да је послата са званичне адресе институције. Геодетски завод са адресе dmspodrska@rgz.gov.rs није слао никакве рачуне нити захтеве за уплату”, навео је РГЗ.
Истрага о починиоцу покренута – колика је штета?
Полиција је у сарадњи са тужилаштвом покренула истрагу како би се открило ко стоји иза напада. Стручњаци објашњавају да хакери намерно бирају јавне институције, јер рачунају да грађани ретко сумњају у њихове званичне поруке, што им, кажу, олакшава да сакрију прави траг.
Стручњак за сајбер безбедност Алексндра Крстић каже да се пошиљалац у садржају позивао на конкретан уговор који је могао лако да се провери на званичном сајту односно порталу институције.
“У том случају би било боље да се уместо клика на линк оде директно на веб сајт и провери да ли је тај уговор важећи и да ли је активна процедура која је у самом мејлу описана и да ли је стварно потребна акција од стране крајњих корисника”,објаснила је Крстићева.
Нема гаранције да ће новац бити враћен
Ако сумњате да сте преварени или сте новац већ уплатили, саветују да се обратите банци. Међутим, финансијски губитак није једина опасност – неопрезан клик отвара врата и за крађу личних података.
“Може бити линк који ће преусмерити корисника на рецимо неку другу платформу или страницу, потенцијално лажну наравно, на којој ће захтевати да унесе неке додатне податке попут својих личних идентификационих података или података о рачуну, платној картици или да изврше неку трансакцију која ће просто бити усмерена где ми не бисмо желели, а нисмо то ни занли”, навела је Крстићева.
Иако се спорне трансакције брзим реаговањем могу обуставити, гаранције за поврат новца, кажу, нема.
Стручњаци поручују да пре сваког клика проверите од кога порука стиже, да ли такве услуге уопште користите и да ли вас порука пожурује да одмах отворите фајл или уплатите новац.
