Рок за пријаву кандидата за место генералног секретара Уједињених нација истиче 1. априла. После девет узастопних мандата мушкараца, питање избора новог генералног секретара отвара и дилему – да ли је време да ту функцију први пут преузме жена? То отвара и друга питања – да ли би то била само козметичка промена, или би суштински могло да допринесе толеранцији и миру у свету, који се суочава с рекордним бројем конфликата и хуманитарних криза?
Трка за место генералног секретара Уједињених нација је почела. У ниском старту су и две жене. Обе кандидаткиње су из Латинске Америке, која има дугу традицију борбе жена за родну равноправност и њихово политичко оснаживање.
У седишту Уједињених нација, на маргинама заседања Комисије о статусу жена, говорило се и о политичком оснаживању жена. Тема је додатно добила на значају у сусрет избору новог генералног секретара. До сада су ту функцију обављали искључиво мушкарци, па се све чешће поставља питање – да ли је пред нама историјска промена.
Министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура каже да, иако је то тема о којој се гласно говорило у ходницима Уједињених нација током 70. заседања Комисије о статусу жена, није оптимиста када је реч о избору жене на ту функцију.
“Морам да признам да нисам оптимиста у погледу тога да ће бити изабрана жена по први пут у историји ове важне институције, што само говори у прилог томе колика је и криза на нивоу Уједињених нација. Ја мислим да је због глобалне ситуације, када сведочимо да се отварају и нова ратна подручја, када се реторика заоштрава, да би могло да допринесе присуство жена на оваквим позицијама, просто, ономе што се колоквијално назива мир у свету”, навела је Татјана Мацура.
Политика јача од стручности
Иако кандидатура жена шаље позитивне сигнале, када са квалификацијама и стручношћу снагу одмеравају политички интереси, језичак на ваги обично превaгне у корист политике, тврде познаваоци.
Зорана Антонијевић, сарадница Центра за међународну безбедност ФПН, каже да није сигурна да у свету постоји довољна политичка подршка.
“Поготово што постоји једна општа мобилизација, или да кажем тренд против родне равноправности. Конзервативне снаге јачају у целом свету и Уједињене нације на крају крајева су једна од најзначајнијих институција око питања родне равноправности”, истиче Антонијевићева.
Фаворити су се већ издвојили – једни предност дају бившој председници Чилеа и некадашњој високој комесарки УН за људска права Мишел Бачелет, други на том месту поново виде мушкарца – Рафаела Гросија, генералног директора Међународне агенције за атомску енергију.
Директорка UN Women у Србији Милана Рикановић каже да је кандидатура две жене важно и охрабрујуће питање.
“Оно показује да постоји све више квалификованих и посвећених жена које на глобалној геополитичкој сцени могу заједно са нама да се боре за родну равноправност и права жена”, наглашава Рикановићева.
Ко ће заменити Антонија Гутереса, одлучиће политика, сагласни су саговорници. Свет је у ишчекивању – да ли ће та одлука донети и историјску промену.
