четвртак, 26.03.2026, 10:44 -> 16:36
Извор: РТС
Аутор: Миле Новаковић
Сетва кромпира је ових дана почела и више региона у Србији, а произвођачи га сеју до маја у више наврата. Гајање кромпира код нас се смањује, јер произвођачи не могу да издрже конкуренцију јефтинијег увозног кромпира.
У Моравичком округу, познатом по производњи кромпира, произвођачи су у дилеми колико посејати ове године. Драгић Плазинић из Гуче је међу онима који су кромпиру остали верни и поред неповољне цене.
“Ми нисмо смањили, четири хектара сејемо стандардно, али комшије, пријатељи видим да сви смањују. Да немају рачун да сеју”, наводи Драгић Плазинић, произвођач кромпира из Гуче.
Војислав Шокшић из Тараша већ је завршио сетву на 3 и по хектара. Деценијама је у овом селу кромпир био први избор на делимично песковитом земљишту у приобаљу Тисе.
“Идеално је било можда пре, али сад дошле те суше велике, температуре високе, које њему не погодују баш тако”, каже Војислав Шокшић, произвођач кромпира из Тараша. На питање – да ли постоји могућност за заливање, за наводњавање, одговара: “Постоји могућност, ја и заливам. Има то ефекта, али малог ефекта, није то баш нешто. Најбоље је кад природа да своје.”
Произвођач из Гложана Милослав Кисеља је прошле године имао пет, ове планира око три хектара под кромпиром. Висока улагања и неизвесна борба са увозним кромпиром су озбиљни изазови са којима се суочава.
“Кила семена кошта евро тридесет, треба тона ђубрива да се баци, треба то прскати. Сваких десет дана се прска од болести. Треба и наводњавање. Проблем су нам и подземне воде, ми полако остајемо без воде у земљи. Што се тиче другог дела приче – што се кромпир увози са запада, који је прошле године преродио, око три милиона тона Европа је имала вишка. И тржни вишкови кромпира, један део долази у Србију по екстремно ниским ценама”, истиче Милослав Кисеља, произвођач кромпира из Гложана.
У поређењу са увозним, кромпир произведен у Србији је квалитетнији, истичу стручњаци.
“Што су код њих и субвенције више и користе се другачији системи узгоја и другачије сорте које по квалитету не могу да парирају нашим сортама. Међутим, тржиште захтева пре свега да испорука буде стална, константна, да квалитет буде константан, а какав је тај квалитет то није битно. Значи битно је да он лепо изгледа у паковању”, наглашава Милан Дамљановић, из ПССС Чачак.
У Нацрту Стратегије пољопривреде наводи се да тенденција смањења површина под кромпиром траје још од 2014. и има га дупло мање него тада, око 25.000 хектара. У структури повртарске производње са 28 одсто и даље је најзаступљенији на нашим њивама.
