Директор Центра за четврту индустријску револуцију ИТ канцеларије Јелена Бојовић истакла је – у емисији Првог програма Радио Београда “Јутро је”, да је систем креиран да би олакшао процедуру свим учесницима у процесу.
“Кренули смо у израду система е-боловања да бисмо олакшали администрацију што грађанима, односно болесним лицима, пацијентима – што је самој држави, Републичком фонду за здравствено осигурање, Министарству здравља и, на крају, за нас у овом што је најбитније”, нагласила је Јелена Бојовић.
Краћи рок за послодавце и крај ношења дознака
Говорећи о томе колико је систем донео олакшања у пракси, Бојовић је подсетила на ранију праксу када су грађани морали у року од 72 сата да носе потврду послодавцу:
“Сада ова потврда одлази електронским путем до вашег послодавца, и ви, кад сте најболеснији, можете да останете код куће како и треба, а не да носите потврде и документа”, каже Бојовићева.
Посебно је указала на ситуацију са тешким болесницима који су раније морали сваког месеца да одлазе по дознаке и носе их послодавцима:
“Било је непотребно задржавање и код самог изабраног лекара. Долазе људи који су болесни да узимају само папире. Тако да, овај систем је стварно увео једну фантастичну новину за све, и зато и ради, зато што је помогао свима, са свих страна”, истиће Бојовићева.
Од 1. јануара 2027. обавеза и за предузетнике са запосленима
Систем је 1. јануара кренуо у примену за сва привредна друштва и државне органе, а од 1. јануара 2027. године обавеза обухвата и предузетнике – паушалце или оне у систему личне зараде који запошљавају најмање једно лице.
“Ово је битно: они могу и сами, наравно, да користе овај систем, чак и ако не запошљавају друга лица, то им је могућност, али им није обавеза“, појаснила је директорка.
Предузетници који желе да се припреме могу већ сада да се региструју на порталу е-Управа.
“Најбитнији први корак који мора одмах да уради јесте да буде регистрован на порталу е-управа са тим највишим нивоом поузданости, а то се зове квалификовани електронски сертификат”, објаснила је Бојовићева, додајући да се параметри могу добити у пошти, општини, ПКС-у или инфо-центру Канцеларије за ИТ и електронску управу у Галерији.
За предузетнике су организовани и инфо-дани, попут оног заказаног за 8. октобар, где се пролази кроз систем корак по корак:
“Врло смо практични на тим инфо-данима, односно показујемо сам систем, где тачно да кликнете, што би рекли млади… Идемо буквално клик по клик, то траје једно сат времена”, рекла је Бојовићева.
Дијагноза остаје у тајности, брзина преноса података мери се секундама
Одговарајући на питање о приватности података, Бојовић је потврдила да послодавци немају увид у здравствену дијагнозу запосленог.
“У самој потврди и дознаци се не види, то ми кажемо МКБ-10, односно то је дијагноза. Види се, значи, шта је узрок привремене спречености за рад, значи то да ли је болест, нега детета. Дијагноза се не види и не размењује се тај податак”, објашњава.
Што се тиче брзине и поузданости размене информација, истакла је да подаци стижу готово тренутно.
“Чим запослени оде код лекара, оног тренутка кад му се отвори боловање, у року од 10-15 секунди стиже потврда и самом послодавцу, па послодавац може боље и да организује посао, одмах зна да неко неће доћи”, рекла је директорка.
Иако систем има око милион размењених боловања и више од 150.000 поднетих захтева за рефундацију, проблеми су сведени на минимум:
“Ми сада, ево, имамо у систему скоро милион боловања и имамо поднетих 150, више од 150, 160.000 захтева за обрачун и рефундацију, а имамо јако мало приговора…Све функционише, да кажем, перфектно”, истиче.
Планови за будућност: Повезивање са Пореском управом и породиљско одсуство
Говорећи о даљем развоју система, Јелена Бојовић је најавила планове за наредну годину.
“Ми планирамо у наредној години урадимо и унапређења у смислу саме интеграције са неким информационим системима великих привредних субјеката, да олакшамо великим привредним субјектима кад размењују велику количину информација”, каже директорка.
Такође, планира се и интеграција са Пореском управом, као и увођење електронског система за породиљско одсуство.
“Породиљско одсуство није боловање и нема везе са Републичким фондом за здравствено осигурање…то је следећа фаза и ту треба да се повежемо са свим локалним самоуправама, општинама, градовима, како би се и самој породиљској процедури олакшао цео процес” – прецизира, у емисији Првог програма Радио Београда “Јутро је”, Јелена Бојовић.