Европска уније је саопштила да је доследна у ставу да статус здравствених и образовних институција на Косову и Метохији, које подржава Србија, треба да буде решаван у дијалогу Београда и Приштине, у складу са договореним споразумима и косовским законима.
У одговору Кохи диторе, из Брисела је наведено да се премијер у Приштини Аљбин Курти обавезао пред Европском унијом да ће се о интеграцији српских здравствених и образовних структура на Косову и Метохији консултовати са Србима и изаслаником ЕУ за дијалог са Београдом Петером Соренсеном.
“Премијер Косова се обавезао да ће се позабавити интеграцијом здравствених и образовних структура, које подржава Србија, у консултацији са косовским Србима и ЕУ, посебно са специјалним представником ЕУ за дијалог између Београда и Приштине”, навео је портпарол ЕУ.
На састанку са амбасадорима западних земаља у Приштини, Курти је рекао да ће се постепена интеграција српских здравствених и образовних институција у оквиру косовског система обављати у координацији са међународним фактором и српском заједницом.
Српски политички представници су недавно истакли да су интеграција школства и здравства питања за дијалог Београда и Приштине у Бриселу.
У декларацији српских представника на КиМ од 12. фебруара, између осталог је истакнуто да би једнострани потези против српских образовних и здравствених институција представљали административно етничко чишћење српског народа.
“Желимо да укажемо међународној заједници као и косовским званичницима да би једнострани потези против образовних и здравствених институција мимо преговора у Бриселу, примена закона о странцима и закона који се односе на возила без одговарајућих прилагођавања реалности на терену, правних и других олакшица представљало би административно етничко чишћење српског народа са ових простора на којима наш народ живи вековима. Дошло би до угрожавања основних људских права, пре свега права на живот, лечење, образовање, настањивање, слободно уживање имовине хиљаде српских породица биле би угрожене, деца одвојене од мајки и очева, пацијенти од својих доктора, а ђаци и студенти без адекватног образовања. Наше цркве и манастири би били без монаха и свештеника, али и без верника. Опустела би села и општине, а мултиетнички карактер друштва на овим просторима остао би само на папиру и без икаквог реалног основа и представљао би пораз међународне заједнице”, подвучено је у декларацији.
