Права путника у авио-саобраћају поново су у фокусу европских институција, док се у Бриселу воде расправе о могућим изменама правила о одштети због кашњења и отказивања летова. Док путничке организације траже једноставније и брже процедуре за остваривање права, авио-компаније упозоравају да би већи трошкови могли да доведу до поскупљења авио-карата за путнике.
Уредник портала Танго сикс Петар Војиновић каже да је, пре свега, потребно разјаснити разлику између права на помоћ или збрињавање због кашњења лета и права на одштету.
“Помоћ и збрињавање су вам храна, пиће, смештај, преусмеравање на први следећи лет, а новчана одштета је већ установљена као фиксни износ по регулативи коју примењује и Србија. То су надокнаде између 250 и 600 евра, у зависности од дужине лета”, истиче Војиновић.
Наглашава да путник нема аутоматско право на новчану надокнаду сваки пут када лет касни, већ само онда када је за кашњење одговорна авио-компанија.
“Кључно питање да добијете новац није колико сам чекао, него чија је кривица. Кашњење од три сата и више отвара право на одштету, али само ако узрок није ван контроле компаније”, наводи саговорник Јутарњег програма.
Осврћући се на начин обрачуна кашњења, објашњава да многи путници не знају да се не посматра време поласка већ време доласка на коначну дестинацију.
“Практично, ако авион полети касније, али надокнади време током лета, нема основа за одштету. Са друге стране, ако због преусмеравања, штрајкова или других околности стигне касније на одредиште, право на накнаду може да се оствари”, сматра уредник портала Танго сикс.
Говорећи о изменама које се разматрају на нивоу Европске уније, напомиње да се највеће промене не односе на висину одштета, већ на процедуре које би требало да буду једноставније и ефикасније.
“Једном кад је захтев поднет, компанија би требало да има 30 дана да исплати надокнаду или образложи зашто је одбија. Данас се на одговор некада чека месецима, а нова правила требало би да оставе мање простора за одуговлачење”, тврди саговорник.
Указује да би једна од најзначајнијих новина могла да буде обавеза авио-компанија да саме контактирају путнике и доставе им потребну документацију за подношење захтева.
“Компаније би морале да пошаљу путнику директан линк ка обрасцу за одштету у року од 48 сати од планираног времена доласка лета, путем имејла или другог валидног канала комуникације. Данас је терет на путнику – он мора сам да зна да има то право, сам да пронађе образац и попуни захтев. Према предложеним реформама, образац би требало да буде и делимично попуњен, како би се терет пребацио са путника на компанију”, оцењује Војиновић.
Став авио-компанија и кључна документација
Осврћући се на ставове авио-превозника, Војиновић каже да управо око процедура и висине одштета постоји највише неслагања између компанија и заступника права путника.
“На годишњој скупштини авио-компанија у Рио де Жанеиру могли смо да видимо да се компаније буне управо због тих предлога и промена које се тичу одштета и процедура”, упућује уредник портала Танго сикс.
Говорећи о ванредним околностима, поручује да постоји јасна разлика између догађаја на које компанија не може да утиче и проблема који су последица њеног пословања.
“Кроз праксу Европског суда утврђено је да су ванредне околности невреме, удар грома, судар са птицом, вулкански пепео, штрајк контроле летења, безбедносне претње, политичка нестабилност, па чак и неки скривени фабрички дефекти”, прецизира саговорник.
Истовремено, појашњава да се одређени разлози не могу користити као оправдање за избегавање исплате одштете.
“Рутински технички кварови, пропусти у одржавању авиона, недостатак посаде, штрајк сопствених запослених, комерцијални разлози или пребукираност летова не могу бити изговор. Када компанија каже да је дошло до техничког квара, то није чаробна формула која је аутоматски ослобађа одговорности. Путник има пуно право да тражи прецизно објашњење о каквом је квару реч”, образлаже Војиновић.
На питање шта путници треба да сачувају као доказ у случају кашњења или отказивања лета, подвлачи да документација може бити од пресудног значаја за касније остваривање права.
“Дефинитивно треба сачувати boarding pass и почетну резервацију као доказ да сте били путник на том лету. Корисно је фотографисати екране са приказаним кашњењем или отказивањем, затражити писмено обавештење о узроку кашњења и сачувати све рачуне за храну, превоз или смештај”, разјашњава уредник портала Танго сикс.
Констатује да путници не би требало да забораве ни један детаљ који може бити важан у поступку остваривања права.
“Поред фиксне одштете, могуће је тражити и надокнаду стварних трошкова, због чега је важно сачувати сваку потврду о плаћању. Такође, потребно је забележити тачно време слетања на одредиште, јер се управо на основу тога рачуна кашњење”, сумира саговорник.
Исхитрена понуда и права адреса
Говорећи о положају путника из Србије, Војиновић каже да домаћи путници уживају готово иста права као и путници у Европској унији.
“Иако нисмо чланица Европске уније, Србија је део Европског заједничког ваздухопловног подручја кроз ECАA споразум. Правило ‘ЕУ 261’ практично је преузето у наше законодавство, што значи да летови из Београда ка ЕУ и летови из Уније ка Београду потпадају под исти режим заштите путника”, истиче саговорник.
Према његовим речима, у случају спора постоји јасно дефинисана процедура којом путници треба да се воде.
“Прво се треба обратити авио-компанији која је обавила лет, а не аеродрому или туристичкој агенцији. Рекламација се подноси писаним путем, имејлом или кроз формулар компаније. Ако компанија не одговори, одбије захтев или одуговлачи поступак, следећа адреса је Директорат цивилног ваздухопловства Србије, а тек потом суд”, наводи Војиновић.
На крају, упозорава да путници не би требало исхитрено да прихватају понуде које им се представљају као брзо решење проблема.
“Најважније је да ништа не потписујете и не прихватате унапред, било да је реч о ваучеру уместо новца или некој брзој нагодби на шалтеру. Све зависи од конкретне ситуације и висине штете, али је важно да путник најпре провери своја права и тек онда донесе одлуку”, закључује Војиновић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.
