Након неформалног разговора шефова дипломатије Европске уније и Западног Балкана у Бриселу, следи званични самит лидера региона и ЕУ у Подгорици 5. јуна.
О новом кругу проширења говори се све више, а представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас наглашава да је Западни Балкан стратешки приоритет и да му је место у унији.
Заузврат, напомиње она, од земаља региона очекују се реформе, поштовање владавине права и усклађивање са спољном политиком ЕУ.
Потпредседница скупштине Србије и председница скупштинског одбора за европске интеграције Елвира Ковач оценила је да је проширење поново међу приоритетима Европске уније, пре свега због геополитичких околности и рата у Украјини.
“Највеће шансе да ускоро постане чланица тренутно има Црна Гора, док се напредак очекује и у случају Албаније, Молдавије и Украјине. Све то би за Србију требало да буде додатни подстрек за спровођење реформи”, рекла је Ковачева.
Истакла је да Србија мора да настави са реформским процесом, али да се и даље суочава са специфичним политичким питањима, међу којима су Косово и Метохија и неувођење санкција Русији, али и двоструки стандарди.
“Али ми никако не треба да одустанемо, већ да нам све ово да ветар у леђа за наше реформе”, рекла је Елвира Ковач.
Говорећи о предлогу министра спољних послова Марко Ђурић да Србија и регион постану део шенгенског простора, Ковачева наводи да би такав потез имао конкретне користи за грађане и привреду.
Шенген би донео лакши проток људи и робе, смањио трошкове и омогућио грађанима да непосредно осете предности европских интеграција, рекла је она, подсећајући да је највећа подршка чланству Србије у ЕУ забележена након визне либерализације.
Додала је да за сада нема званичних реакција из Брисела, али да поједине државе чланице оцењују иницијативу као занимљиву и вредну разматрања.
Коментаришући изјаву европске комесарке за проширење Марта Кос о интеграцији кандидата у делове јединственог тржишта ЕУ, енергетску и дигиталну мрежу, Ковачева је рекла да је реч о механизму постепеног приближавања земаља региона Европској унији и пре формалног чланства.
Као пример навела је приступање Србије систему СЕПА, јединственом европском простору за плаћања у еврима, што би требало да допринесе бржим и јефтинијим трансакцијама.
Говорећи о захтевима Европске уније за усклађивање спољне политике са Бриселом, Ковачева је оценила да се то пре свега односи на питање санкција Русији.
“Србија има нижи степен усклађености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ у односу на друге земље кандидате, али је циљ да се тај проценат постепено повећава”, рекла је она.
Додала је да Србија због енергетске зависности и политичких разлога остаје при одлуци да не уводи санкције Русији.
Важно је да дијалог напредује
Ковачева сматра да изјава Каје Калас о томе да питање Придњестровља неће бити препрека европском путу Молдавије може представљати позитиван сигнал и за Србију.
Добро је што се показује да нерешена територијална питања не морају нужно да зауставе европске интеграције, иако постоје разлике између случаја Молдавије и питања Косова и Метохије, рекла је она.
“У нашем случају је најбитније да дијалог напредује и чини ми се да у овом моменту се ипак разуме да је Србија конструктиван партнер”, рекла је Елвира Ковач.
У скупштинској процедури више закона
Говорећи о реформама у области изборног законодавства, Ковачева је подсетила да су у скупштинској процедури измене више закона које се односе на избор председника Републике, локалне изборе, избор народних посланика и рад Уставног суда.
Како је навела, Србија је у изради законских решења узела у обзир препоруке ОДИХР-а, организовала јавне расправе и наставила консултације са европским институцијама.
Најавила је и додатне измене закона које се односе на финансирање политичких активности и спречавање корупције, као и усклађивање правосудних закона са препорукама Венецијанске комисије.
“Уколико буде све спремно, онда ћемо то усвојити до средине јуна, па ако треба, бићемо спремни за изборе, али ја некако очекујем да ће ти избори бити касније. Мислим да је значајније да институције функционишу и да радимо”, рекла је Ковачева.
За Србију је важно да настави доношење европских закона, посебно у областима које се односе на Поглавља 23 и 24, јер се управо ту процењује напредак, закључила је Елвира Ковач.