Пре готово годину дана пробијене су обе цеви Иришког тунела, у току су завршни радови, асфалтирање и припремање инсталација. Спојен је и мост преко Дунава, који је поред тунела представљао најзахтевнији објекат на Фрушкогорском коридору. Дневно је ангажовано више од 650 радника и 280 машина.
У завршној фази су такозвани груби радови у тунелу, после којих долази постављање електромашинских инсталација и припрема за фарбање.
Од укупно седам километара, обе цеви, тунела Иришки венац већ је асфалтирано шест километара.
“Нама је план да цео тунел буде до краја године завршен и са електромашинским опремањем и са свим пратећим садржајима у тунелу. Јако је било захтевно. Имали смо велике приливе воде на пар места, нарочито у десној тунелској цеви имали смо преко 1.500 литара у минути. Морали смо сву ту воду да извучемо напоље како би сви радови били у сувом, да не би имали проблем са обрушавањем”, каже Никола Караџић, шеф пројекта “Коридора Србије”.
“И пре саме изградње ми смо посветили велику пажњу претходним радовима и самом пројектовању, где су вршена заиста детаљна геотехничка и геолошка истраживања, при чему се тежило да се што више предвиде све оне околности на које можемо наићи у току изградње”, наводи Милијан Милић, шеф пројекта Кинеске корпорација за путеве и мостове (CRBC).
Више од 40 објеката, мостова, подвожњака
Осим најдужег тунела и моста преко Дунава, на траси Фрушкогорског коридора биће изграђено више од 40 објеката, мостова, подвожњака, 15 денивелисаних раскрсница и укрштања, као и велики број потпорних и зидова за заштиту од буке.
Улазни портал у тунел Иришки венац налази се код Парагова, док је 3,5 километра даље излазни портал код Ирига. Због заштите животне средине у Националном парку, тунел Иришки венац прокопан је углавном механичким путем, хидрауличким алатима, што је уједно био и додатни инжењерски изазов.
“Све је требало организовати тако да се нигде не дођемо у коализију са заштитом животне средине, све време смо морали да водимо рачуна о највишим стандардима, а опет да ископамо седам километара леву и десну цев, тако да захтевно је било организовати рад у све три смене”, напомиње Никола Караџић.
Четири траке ширине од 3,5 метра, брзина од 60 до 100 километара на сат
Будући мото-пут, Фрушкогорски коридор имаће четири траке ширине од 3,5 метра, а предвиђена брзина биће од 60 до 100 километара на сат. Допринос ће, поред прилике за развој привреде и туризма, највише осетити житељи тог краја, због измештања теретног саобраћаја из Националног парка “Фрушка гора” и околних насељених места.
“Овај пројекат има и веома шири, да кажем, регионални, ако не и још шири значај у сваком погледу. Донеће не само да ће унапредити квалитет живота и сам квалитет саобраћајне услуге људи који ту свакодневно користе, али ће свакако отворити нове прилике за неки економски раст”, каже Милић.
Фрушкогорски коридор дуг 44,4 километра биће нова и бржа саобраћајна веза Новог Сада преко Фрушке горе са Сремом, Мачвом, а даље и са Босном и Херцеговином.
