У разговору за Радио Београд, у емисији “У средишту пажње”, Траиловић наглашава да ова посета има снажан политички и нормативни значај и да се реализује у тренутку када “сви путеви воде у Пекинг”.
“Ова посета се и по кинеским медијима води као прва државна посета председника Србије Народној Републици Кини… Претходне посете су, углавном, биле најчешће мултилатералне природе и биле везане за самите иницијативе ‘Појас и пут'”, објашњава Траиловић. Додаје да се овај дипломатски догађај дешава у тренутку када Пекинг бележи интензивне посете највиших глобалних званичника – од САД, преко Владимира Путина, па све до лидера Француске, Немачке, Канаде и Уједињеног Краљевства.
Србија кроз Кину јача своју стратешку аутономију
Према речима Траиловића, кинески професори и аналитичари ову посету стављају у оквир мултивекторске спољне политике Београда.
“Они кажу да Србија овде потврђује своју стратешку тежњу ка успостављању своје стратешке аутономије, како би балансирала између других великих сила, користећи Кину као полугу и према другим великим силама. Они говоре о тој мултивекторској спољној политици Србије, с тим што они одмах стављају оне нормативне оквире кинеске спољне политике – да Србија тиме показује да се сврстава уз Кину по питањима која се односе на питања суверенизма”, наводи Траиловић.
Као кључну заједничку тачку Траиловић издваја апсолутно поштовање територијалног интегритета и суверенитета, које је додатно потврђено и уручивањем Ордена пријатељства председнику Србије, што симболизује свеобухватно стратешко партнерство и лично пријатељство двојице лидера.
“Заједница са заједничком будућношћу” – степеник изнад интереса
Траиловић истиче да однос “Заједнице са заједничком будућношћу”, који су две земље успоставиле у мају 2024. године, представља највиши степен билатералних односа које Пекинг може остварити са неком државом, чиме је Србија постала прва и за сада једина европска земља са тим статусом.
“То је искорак од оног партнерства ‘квит-про-кво’ (quid pro quo) или партнерства заснованог на голим, прагматичним, стратешким интересима. Већ имамо искорак ка нормативном и принципијалном степену или димензији сарадње, где две земље деле ову заједничку визију како би свет требао да изгледа… Дакле, тај искорак иде ка једној принципијалној сарадњи у дељењу судбине двеју земаља у међународном поретку”, објашњава он, указујићи на то да Србија тиме уједначава дипломатски језик и ставове о суверенитету са Кином.
Шта Србија представља за Кину
Упркос великој несразмери у величини, Србија за Кину има изузетан значај који се дефинише кроз две примарне димензије. Прва димензија је географски и геополитички положај, будући да је Србија кључни стратешки коридор у оквиру иницијативе “Појас и пут” који повезује грчку луку Пиреј, преко Београда и нове брзе пруге до Будимпеште, са земљама Западне Европе. Друга димензија је позиционирање Србије као тачке утицаја у срцу Европе, чиме Кина показује свету да остварује највиши ниво сарадње са европском државом која је истовремено кандидат за чланство у Европској унији.
На принципијалном нивоу, овај однос се огледа у међусобној подршци у међународним институцијама. Кина блокира покушаје Приштине да аплицира у мултилатералне механизме и подржава позицију Београда у Уједињеним нацијама, док Србија доследно подржава политику једне Кине.
“Србија подржава политику једне Кине, не меша се у питања Тајвана. Оно што је важно напоменути, ту није само у питању Тајван, него и питање Хонгконга, али и једно од горућих питања последњих година – Сињанг. Дакле, Република Србија сматра ово унутрашњим питањем Народне Републике Кине, па је чак учествовала неколико пута у потписивању писама Савету за људска права Уједињених нација где подржава етничке политике Кине у њеној аутономној провинцији Сињанг”, подсећа Траиловић.
Дипломатска моћ Пекинга и реакције Брисела
Осврћући се на глобални утицај Кине, Трајловић сматра да су оцене да је Кина најутицајнија земља на свету претеране, јер Пекинг задржава двојни идентитет велике државе. Ипак, неспоран је раст кинеске дипломатије која, уз пет принципа мирољубиве коегзистенције, користи и озбиљне економске инструменте.
Управо економски, али и безбедносни аспекти сарадње Београда и Пекинга, неретко изазивају бурне реакције у Бриселу и суседству. Траиловић наводи три кључне тачке спорења са Европском унијом.
Прва је војно-техничка сарадња, пошто је Србија увезла дронове из Кине, развија сопствени дрон “Пегаз” на основу трансфера кинеске технологије и користи најмодерније кинеске ПВО системе. Друга тачка је полицијска и технолошка сарадња кроз заједничке полицијске патроле у српским и кинеским градовима, као и прихватање Huawei 5G технологије и система за препознавање лица (face recognition) у оквиру пројекта “Паметан град” (Smart City) у Београду, што је наишло на оштре критике ЕУ због безбедности грађана и заштите података. Трећа тачка су економске праксе, будући да Брисел замера Србији што кроз међудржавне споразуме са Кином заобилази стандардне економске праксе Уније, пре свега у области спровођења јавних тендера.
Упркос тим притисцима, најновији разговори са кинеским премијером јасно показују да Србија наставља да развија односе са Пекингом у стратешким областима попут војно-техничке сарадње и нуклеарне енергије, закључује Траиловић у разговору за Први програм Радио Београда.
