Прво питање предизборне дебате односило се на званичну политику према јужној покрајини и актуелни положај српског народа на терену. Отварајући тему Косова и Метохије Владимир Ђукановић изјавио је да се актуелна власт руководила оним што им је остало када су дошли на власт.
“Оно што је најважније и што ми морамо да истакнемо, а то је да је 28 земаља одпризнало независност КиМ, што је велики успех, сложићете се, наше дипломатије. С друге стране, имамо константну борбу за наш народ на Косову и Метохији, што иначе људи цене, јер суштински готово 90 и нешто одсто гласају или за Српску листу или, на крају крајева, гласају за Александра Вучића и за Српску напредну странку, што је сасвим јасан показатељ да ти људи добро препознају све оно што радимо за њих”, нагласио је Ђукановић.
Додао је да је запослен, како каже, огроман број људи на Косову и Метохији, да се издвајају огромна средства да би се људима помогло да остану, али и да је Аљбин Курти, уз помоћ међународног фактора, намерно одмрзао конфликт не би ли направио што тежу ситуацију за Србе.
Полемика око уставности и преговора
Југослав Гашић је изразио незадовољство што је питање Космета убачено у контекст регионалних односа.
“Косово и Метохија је наш проблем, проблем Србије и део Србије, а ви то постављате у контекст регионалних односа. Студентска листа, Студенти побеђују, имају јасан став по питању Косова и он је уставно патриотски. Три ствари: Устав, Устав и само Устав”, поручио је Гашић.
Додао је да инсистирају на томе да сви потписани споразуми прођу скупштинску процедуру и Уставни суд, као и да ће радити на институционалној, финансијској и егзистенцијалној сигурности Срба, очувању универзитета и школа у систему Србије, повратку 200.000 расељених лица и могућој ревизији потписаних споразума.
Владимир Ђукановић је узвратио репликом, наводећи да у програму Студентске листе нема ниједног слова о Косову и Метохији, те да су њихови представници изјављивали да ће преговарати са Европском унијом о будућем статусу, што је оценио као противно Уставу.
Гашић је на то одговорио оптужбама на рачун актуелне власти, наводећи да су предали судство, полицију и Газиводе, док је Ђукановић узвратио да су Газиводе отете и да је реч о последицама ранијих споразума које је, како је рекао, потписао Борко Стефановић.
Улога Бриселског споразума и став социјалиста
Вељко Одаловић укључио се у расправу истакавши да су изложени страховитим притисцима око признања и промене статуса, али да Социјалистичка партија Србије и владајућа коалиција такав аранжман никада неће прихватити.
“Када смо радили на потписивању Бриселског споразума 2013. године, значи, пре тога имали смо девет потписаних докумената које су Борко Стефановић и Едита Тахири усагласили. Бриселски споразум је први споразум о нормализацији. Петнаест тачака има ту у Бриселском споразуму. Водиља Бриселског споразума и водиља за Србију је било првих шест тачака и Заједница српских општина”, навео је Одаловић.
Додао је да је документ био дат народним посланицима на упознавање, као и да Уставни суд није прогласио документ неуставним јер се не ради о закону или ратификацији међународног споразума.
Критике листе Европска Србија и расправа о евроинтеграцијама
Укључујући се у дебату, Михајло Бркић из листе Европска Србија изнео је оштре критике на рачун досадашње политике власти.
“Управо је резултат политике Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије, значи њиховог коалиционог деловања… то да смо на крају добили споразум где је питање Косова и Метохије, које је постало међународно питање уместо унутрашњег, директно повезано са питањем евроинтеграција у оним прелазним одредбама 35”, рекао је Бркић.
Инвестиције, здравство и подаци о улагањима
Владимир Ђукановић је изнео податке о улагањима државе Србије у здравствени систем на Косову и Метохији. Навео је да је од 2020. до 2026. године запослено 2.018 радника, док је, како каже, само северно од Ибра у том периоду посао добило 1.818 радника.
Здравствени центар у Косовској Митровици је са 1.363 радника из 2012. године нарастао на 1.983 запослена. Ђукановић је прецизирао да је отворено породилишта у Пасјану 2015. године, реновирано 20 објеката здравствене заштите уз улагање од 133.320.000 динара, као и опредељена средстава у износу од 1.913.899.000 динара за реконструкцију КБЦ-а у Косовској Митровици која је у току.
Полемика око институција, плата и рада на терену
Дебата је убрзо прерасла у оштру личну и политичку расправу између Владимира Ђукановића и Југослава Гашића у вези са радним статусом и примањима у институцијама на Косову и Метохији.
Ђукановић је предочио податке према којима поједини представници опозиције и стручњаци формално примају плате из буџета Републике Србије на универзитету и у Клиничком центру, док се истовремено наводи да ретко бораве на радном месту у Косовској Митровици. Упозорио је да поједини лекари и професори са опозиционих листа задржавају радна места и државна примања, док политички делују изван покрајине или развијају приватну праксу.
Југослав Гашић је одбацио ове наводе, истичући да већ деценијама ради као лекар у Косовској Митровици и лечи српску децу, те да његов рад и ангажман представљају директну бригу о опстанку народа на терену.
Став Студентске листе према Европској унији и “уставопатриотизму”
Изјашњавајући се о односу према европским интеграцијама и потенцијалном условљавању статуса КиМ, Југослав Гашић је нагласио да евроинтеграције тренутно нису у примарном фокусу Студентске листе.
“Нама није приоритет Европска унија. Ми смо већ износили наш програм ка Европској унији, ако одлучимо да идемо и одлучимо да улазимо, расписаћемо референдум. У таквој једној ситуацији ћемо онда одлучивати шта нам је приоритет. У овом тренутку, уставопатриотизам. Косово и Метохија, саставни део Србије”, поручио је Гашић.
Очување међународноправних докумената и Резолуција 1244
Вељко Одаловић је подсетио на важност очувања постојећих међународних правних оквира који штите интересе Србије.
“Ми морамо да се боримо у Уједињеним нацијама, без обзира на проблем који стоји. Ми имамо документа… Ми имамо Резолуцију 1244 која је жива”, нагласио је Одаловић, подсећајући на одредбе које регулишу међународно цивилно и безбедносно присуство на територији покрајине.
Полемика око квалификације догађаја у Сребреници
Учесници су дебатовали и око питања да ли је у Сребреници почињен ратни злочин или геноцид, као и о адекватности сахране генерала Младића.
Расправа је започела правним и семантичким дефиницијама ратних злочина, после чега су учесници изнели различите ставове о дешавањима у Сребреници.
Михајло Бркић је навео да се мора правити разлика између правног и фактичког дела, истакавши да је Република Србија кроз одлуке прихватила надлежност Хашког трибунала који је донео пресуде.
Владимир Ђукановић је изнео изричит став да у Сребреници није почињен геноцид, већ тешки ратни злочин над заробљеницима, уз напомену да систематског уништења цивилног становништва није било.
Југослав Гашић са Студентске листе оценио је да су се у Подрињу десили страшни злочини, али је указао на изостанак правде за српске жртве и критиковао улогу међународне заједнице. Гашић је нагласио да се увек мора водити рачуна да се страдање не злоупотребљава за етикетирање читаве Републике Српске.
Ставови о генералу Ратку Младићу и његовој сахрани
Поред Сребренице, посебна пажња посвећена је личности генерала Ратка Младића и начину на који је организована његова сахрана.
Владимир Ђукановић је истакао да за њега и његову породицу генерал Младић има статус хероја.
“Моја сва фамилија је из Републике Српске ратовала, у рову је била, под командом тог Ратка Младића. За сву моју фамилију, он је херој. И за мене лично је он херој. И ту се ставља свака даља тачка. И наравно да сам био и на сахрани, и наравно да сам поносан што је он био наш генерал”, поручио је Ђукановић.
Михајло Бркић је навео да свако има право на избор гробног места према сопственој вољи, али је критиковао протокол сахране.
Југослав Гашић је нагласио да је генерал Младић несумњиво историјска личност у сложеном ратном контексту, те да треба дубоко разумети осећања и пијетет српског народа у Републици Српској, истовремено позивајући на окретање будућности и објективном научном суду историчара.
Расправа о Хашком трибуналу и политичке оптужбе
Дебата је попримила оштрији тон када је Владимир Ђукановић затражио од представника Студентске листе да се прецизно изјасне о квалификацијама геноцида, оптужујући их за избегавање јасних одговора због политичких савезништава. С друге стране, Југослав Гашић и остали учесници отворили су питање селективности правде Хашког трибунала.
Гашић је подсетио да су комплетна војна, полицијска и државна руководства Републике Српске и Републике Српске Крајине завршила пред Хашким трибуналом, док су масовна страдања Срба у акцијама попут “Олује” и у сарајевским логорима остала без адекватног судског епилога и правде за жртве, чиме је поверење у међународне правне институције озбиљно нарушено.
Отворена питања: Нестала лица, правни положај Срба и немогућност посете Јасеновцу
У оштријем тону, дебатовало се о спољним утицајима – Ђукановић је изнео оптужбу да Студентска листа има подршку хрватских структура, што је Гашић одбацио као политички спин.
Вељко Одаловић је скренуо пажњу на конкретна, горућа и неразрешена отворена питања која директно оптерећују односе између Београда и Загреба, са посебним акцентом на судбину несталих лица.
“Хрватска је ушла у Европску унију са 2.500 несталих лица, 900 тела у мртвачници, 450 српских… Хрватска не да Вучићу да оде у Јасеновац”, истакао је Одаловић, указујући на изостанак адекватне институционалне сарадње и игнорисање хуманитарних обавеза од стране званичног Загреба, чиме је додатно потврђена сложеност и дубина проблема у међудржавним односима.
