Последњих дана пуно се говори о граници између критике, увреде и говора мржње, посебно када су мета учесници у политичкој утакмици или жене које су јавне личности, или свој посао обављају пред очима јавности.
Председник Србије Александар Вучић је јуче у изјави за РТС из Њујорка, говорећи о политичкој атмосфери у Србији, поменуо и претње упућене женама. Истовремено, министарка Татјана Мацура указала је на то да критика није исто што и лично вређање, таргетирање и покушај застрашивања.
О томе, али и о томе како институције и медији треба да реагују на овакве ситуације, за Радио Београд 1 говорила је директорка Радио Београда, Зорана Бојичић.
“Дигитални простор је постао простор који се злоупотребљава, где се људи понашају без кочница, јер сматрају да тај простор не подлеже ни законима Републике Србије нити моралу и етици. То је, наравно, погрешно. Дигитални простор није апсолутно виртуелни простор. Треба да пазимо и на речник, и ако се са неким не слажемо, морамо да нађемо начин да своје неслагање изразимо на пристојан начин, не вређајући личност”, истакла је Бојичић.
Говор мржње није само феномен у Србији, већ глобални проблем, а интернет је добра позорница за оне који сматрају да анонимно могу да нападају и вређају, рекла је директорка Радија и додала: “Јавни сервис има своје стандарде којима се руководи. Критика је увек добродошла од наших слушалаца и грађана. Увреде нису добродошле, и на увреде ћемо увек реаговати.”
Жене на мети говора мржње
Говорећи о заштити новинара, посебно колегиница које су све чешће мета дигиталног насиља, Бојичић је истакла да се новинари најбоље штите радећи свој посао најбоље могуће. “Радио Београд постоји више од једног века. За то време је информисао на време, благовремено, тачно, истинито, и то је принцип рада који важи сада и који ће важити и у будућности. Што се тиче наших новинара, и не само новинара, него и других радница женског пола које раде у Радио Београду, од инжењера, преко тонаца, до уредника и водитеља, принцип је исти: поштовање према нашим људима, поштовање према нашим колегиницама које су, осим што су раднице јавног сервиса, жене, мајке, сестре”, рекла је Бојичић, и додала да је дигитализација донела већу видљивост новинара, који су изашли иза микрофона и пред камере, али и већу изложеност.
“Оно чему смо сведочили у претходном периоду је нешто што се у Србији никада није десило. Много има фактора који су се променили, и то је још већи изазов за јавни сервис и Радио Београд да буду бољи, доступнији, видљивији грађанима. Оно што је важно да кажем је да сви наши људи имају подршку куће”, нагласила је.
Упитана шта учестало таргетирање жена говори о друштву, Бојичић је подсетила на резултате које је Србија постигла у области равноправности. “Србија као држава даје једнаке могућности способним, вредним људима, без обзира на пол. Томе говори у прилог и велики број министарки у свим владама Србије уназад, велики проценат жена у парламенту, број жена предузетница. И на крају, по први пут после 100 година једна жена води Радио Београд и имамо прву жену генералног директора. Што се тиче закона о равноправним могућностима, Србија је изнад европског просека”, истакла је Бојичић.
Међутим, како је додала, дигитални јавни простор је место где се појављују увреде и таргетирања на полној основи. “Да ми као друштво нисмо прешли тај праг, да нисмо дошли до тога да критикујемо можда дело, можда емисију, можда уређивачку политику — то је дозвољено — него спуштамо увреде на лични ниво, коментаришемо личне особине, што је примитивно. Мало је разочаравајуће”, рекла је.
На крају разговора, Бојичић је упутила поруку женама које се можда боје да предузму већи корак у јавном простору: “Дефинитивно, то би био и циљ целе ове кампање: да се не бојимо. Да се не бојимо и да то не утиче на наше одлуке, да то не утиче на наш посао. Управо оно што жене треба да ураде је да стану једна поред друге и да гласно кажу: ‘Ја се са овим не слажем. Ја ово не прихватам. Ја ово не дам.’ Ја мислим да је то довољно”, поручила је Зорана Бојичић, директорка Радио Београда.
