Према најновијем истраживању, 50,8 одсто грађана има позитиван општи став према ЕУ, док је 43,4 одсто негативно. Индекс разлике између позитивних и негативних ставова износи свега 7,5 поена, што показује да је друштво у даље дубоко подељено по том питању.
Када је реч о самом чланству, 51,7 одсто испитаника подржава приступање Србије Европској унији, док се 44,2 одсто томе противи. Ту је, такође, разлика мала, а индекс подршке износи 7,5.
Занимљиво је и како би грађани гласали о чланству Србије у ЕУ када би се референдум одржао ове недеље – 45 одсто би гласало “за”, 32,6 одсто “против”, док готово 15 одсто каже да не би изашло на гласање, а 7,5 одсто нема став.
Подршка је убедљиво највећа међу младима од 18 до 29 година – готово 64 одсто њих гласало би за чланство, док је међу старијима од 60 година већина против.
Анкета јавног мњења спроведена је 24. децембра 2025. и 11. јануара ове године, испитана је 1.501 особа.
Судар ставова грађана
Генерална секретарка Европског покрета у Србији Драгана Ђурица наводи да је, у односу на претходне резултате, позитивнији став грађана о уласку у ЕУ али да, и даље постоји значајан проценат оних који су против тога.
“И даље имамо велику поларизацију. Оно што нам позитивни резултати говоре је да грађани Србије виде Европску унију као један оквир за економски напредак и за уређенији систем. С друге стране, још увек не можемо говорити о идеолошком окретању нације ка ЕУ, већ некој врсти рационализације”, објаснила је Ђурица.
Како каже, један од главних разлога благог раста подршке јесте препознавање да је ЕУ пут за праведнији и уређенији живот.
“То показују и последњи извештаји Европске комисије и ЕП. Европска унија такође више почиње да комуницира са грађанима, тако да европски званичници који долазе у Србију не разговарају више само са властима, већ и са представницима цивилног друштва, економског сектора, младима”, каже Ђурица.
Наводи да је још увек подршка крхка.
“Преломна тачка ће бити управо неудлучни грађани, а ту ће ситуација зависити од наратива и оног ко га контролише. У свему овоме морамо имати једну чињеницу у виду, да су грађани изложени наративу о ЕУ који је у највећој мери према истраживањима или неутралан или негативан”, објаснила је Ђурица.
Говорећи о подршци младих, Ђурица каже, да млади виде могућности које нуди Европска унија.
“Међутим, ова рационализација тек треба да води ка неком идеолошком заокрету како се те предности и те користи буду све више осећале”, наводи Ђурица.
Генерацијски јаз – слоган или реформа
Ђурица је указала и на генерацијске разлике.
“Проблем је што су генерације старије доби углавном изложене неком једностраном наративу и не перципирају довољно добро предности чланства и то је нешто што се не решава слоганима, него се решава реформама. Дакле, ниједна ПР кампања не може заменити праведне реформе и добро имплементиране реформе и тек онда може се остварити јасна комуникација са грађанима”, објаснила је Ђурица.
Истиче да су се у Европском покрету позабавили и генерацијама у тзв. средњим годинама.
“Рецимо у централној и западној Србији, управо та средња генерација наших грађана, око две трећине њих су про-ЕУ, дакле за Европску унију. А када погледамо историјски контекст и то недавне историје, то је генерација која је у младим годинама одрастала у 90-им годинама практично и видела како може да изгледа изолација и како може да изгледа одсеченост од Европе и све остало што иде заједно са тим”, навела је Ђурица.
Објаснила је да је економска корист добила највећу предност само зато што се о њој највише прича.
“То је нормално. Највише се прича о европским фондовима и средствима, пројектима које финансира Европска унија итд. Међутим, владавина права је део економског напретка. Нема економског напретка на дуже стазе без независних институција и праведног система који ће омогућити економски напредак”, каже Ђурица.
Разбијање мита или признање
Навела је да је наратив са Косовом и Метохијом дуго времена доминантан и врло често инструментализован.
“Европска унија ни у каквом случају не тражи признање, него тражи политички дијалог. И то је мит који треба да се већ једном разбије”, објаснила је Ђурица.
Ђурица је истакла и зачај реформи.
“Владавина права и те основне реформе, политичка воља за то, у томе је кључ, то је темељ куће, на томе се граде све остале реформе. Не може ни једна економско-друштвена реформа бити гарантована уколико не постоји фер правосудни систем”, каже Ђурица.
Коментаришући изјаву амбасадора Бекјерета да је процес проширења поново добио замах и да Србија има прилику да га искористи убрзавањем реформи, Ђурица је рекла да су приоритет управо реформе.
“Приоритет су управо реформе и политичка доследност и јасна политичка оријентација са циљем чланства у ЕУ, а не вечити европски пут без циља. Тачно је што је амбасадор Бекјерет рекао да је ово историјска шанса. Овакву шансу нисмо видели сигурно у последњих десет година”, закључила је Ђурица.