понедељак, 04.05.2026, 15:13 -> 17:27
Извор: РТС
Аутор: Светлана Панић-Цонић
Пољопривредна школа у Лесковцу ученицима нуди потпуно бесплатно школовање. Овде се не плаћају ни књиге ни екскурзије, а пошто су на периферији града, сада ђаци не морају да размишљају ни о превозу са аутобуске станице. То је једини начин да се ђаци привуку јер се млади нерадо одлучују за пољопривредна занимања.
Осамдесетих година прошлог века Пољопривредна школа у Лесковцу имала је 1200 ђака, данас ни стотину. Уз ветеринарске техничаре школују још само месаре и пекаре. Већина је ова занимања уписала на наговор родитеља.
Павле Стојановић, ученик Пољопривредне школе каже да га је тата натерао и свидело му се. Додаје да се није покајао, јер се добро знање добија.
И Сања Лазаревић, ученица Пољопривредне школе каже да су јој се свидели и смер и школа, и да се није покајала.
Настава у кабинетима је готово индивидуална па се дешава, као са овим матурантима, да открију таленат и заволе тесто. Милан је послушао брата, сада има занат у рукама и награду за најлепши славски колач на Пекарским данима у Алексинцу.
Милан Лазаревић, матурант Пољопривредне школе каже да највише воли да меси кифлице. На питање да ли је тешко да умеси штрудлу, одговара: „Јесте, онако”.
„Ја сам презадовољна, као њихов разредни старешина, свим ученицима зато што су заиста посвећени”, истиче Милена Младеновић, професор Пољопривредне школе.
На тржишту рада у Лесковцу има по шездесетак и пекара и месара. Али, по стицању дипломе посао може да се нађе.
Марко Димитријевић, матурант Пољопривредне школе, каже да се пракса обавља у Месокомбинату, у Турковцу. На питање да ли ће се бавити тим занимањем, потврдно одговара: „Да. Тамо ми нуде посао већ”.
„Један од разлога напуштања овог занимања су услови рада и други јако важан разлог јесте мала плата”, истиче Зорана Ђорђевић, професор Пољопривредне школе.
Избор није велик, профили нису атрактивни, па је успех свако дете које привуку. А имају чиме јер је после уџбеника и бесплатне матурске вечери, у недавно опремљеној трпезарији бесплатан доручак. Сада су добили и превоз. Од сопствених прихода купљен је минибус и сигурни су да ће се исплатити.
„Поред тога ученик генерације добија летовање у Грчкој, сваке године то је награда школе и све екскурзије које у школи организујемо све су о трошку школе. Велика помоћ за све родитеље да ученик само дође, понесе своје знање, добру вољу, све остало је на школи. Ми смо ове школске године заокружили целокупну причу коју смо имали као неку нашу идеју пре десетак година. Сада је Пољопривредна школа у Лесковцу у потпуности бесплатна”, наглашава Далибор Јовановић, директор школе.
Економиија лесковачке Пољопривредне школе простире се на 70 хектара. О ратарским културама, воћњацима, пуним шталама и торовима уместо ђака брину радници. У лесковачком петоречју, чувеном пољопривредном крају, несхватљиво, млади нису заинтересовани за пољопривреду. Пре три године укинуто је школовање пољопривредних техничара.
„Сада нисмо толико популарни, али надам се да ће време показати да заиста производња хране нема алтернативу”, сматра Далибор Јовановић, директор Пољопривредне школе.
Даноноћним радом и посвећеношћу, надају се у Пољопривредној школи, традиција дуга више од 120 година неће бити прекинута.