Италија је поново на челу КФОР-а, мисије НАТО-а на Косову и Метохији. Рим Балкан види не само као простор који треба да остане миран, већ и као део сопствене безбедности. Зато жели ближу сарадњу са земљама региона и разматра постављање радара за надзор ваздушног простора и рано откривање претњи.
Команда је предата 14. октобра у Приштини, у бази Филм Сити. Генерал мајор Роберто Вергори преузео је дужност од турског генерала Озкана Улуташа, а церемонији је присуствовао и Крозето.
Крозето: Балкан је важан за безбедност Италије
Италијански министар одбране Гвидо Крозето указује да је стабилност Западног Балкана део италијанске националне безбедности, нарочито сада, када развој ракетних технологија и ратови у разним деловима света мењају приоритете европских држава.
Министар је рекао да би радари постављени у региону штитили земље Западног Балкана, али и италијанску територију. Као пример нових ризика навео је нападе на аеродроме у Саудијској Арабији и брзину пројектила које су, како је рекао, користили јеменски Хути.
“Важно је да будемо присутни и у суседним, пријатељским земљама, и да са њима успоставимо заједничку заштиту од оваквих претњи, како бисмо у будућности могли на време да их препознамо и спречимо”, навео је Крозето.
За сада је реч о намери, а не о одлуци. Министар није рекао где би радари били постављени, када би пројекат могао да буде реализован, нити који би системи били изабрани.
Италија располаже, између осталог, радарима из породице “кронос” компаније Леонардо и авионом CAEW за ваздушни надзор и рано упозоравање, али није саопштено да ли ће неки од њих бити распоређени на Косову и Метохији или у другој земљи региона.
Како извештавају италијански медији
Италијански медији издвојили су две теме: повратак италијанског генерала на чело КФОР-а и најаву о радарима. Агенција АНСА пренела је изјаву под насловом “Крозето: Радари на Балкану за заштиту и Италије”, а Раи Њуз је уз то подсетио на сложене околности у којима мисија делује.
Ђанмарко Сикуро је за ТГ3 известио о тензијама на Балкану, али и о погоршању сукоба у источној Европи и на Блиском истоку. La Presse је пренео министрову поруку да заштита националних граница подразумева и ближу сарадњу са пријатељским земљама у региону.
Шта КФОР ради на Косову
КФОР је на Косову од јуна 1999, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Његов задатак је да доприноси безбедном окружењу за све заједнице и слободи кретања. Сарађује са косовском полицијом и мисијом ЕУ за владавину права, Еулексом, свако у оквиру свог мандата.
Присуство је посебно важно на северу, где већину чине Срби и где односи између Приштине и Београда и даље изазивају напетости.
Италијански карабињери из Мултинационалне специјализоване јединице, коју у целости чине припадници италијанске војне полиције, патролирају, између осталог, око главног моста на Ибру у Косовској Митровици, једног од најосетљивијих места у граду, јер спаја његов северни и јужни део.
Италијанска војска предводи и Регионалну команду Запад, са базом Вилађо Италија код Пећи, чији припадници обезбеђују западни део Косова и Метохије редовним патролама и заштитом осетљивих локација и места у којима и даље живи српско становништво.
Међу њима су и објекти Српске православне цркве, међу којима је манастир Високи Дечани.
Безбедносни аранжман се постепено прилагођава, а међународна заштита се не повлачи одједном.
Тензије између Приштине и Београда
Италија преузима команду у тренутку када се Приштина бави осетљивим политичким и правосудним питањима. Протести због пресуда за ратне злочине бившим припадницима и лидерима такозване ОВК поново су показали колико је косовско друштво подељено, преносе италијански медији.
Крозето је рекао да забринутост због могућег руског и иранског утицаја у региону није већа него претходних година, али да Италија због дугорочних ризика остаје на Балкану.
Решење се не може тражити само војним средствима. Дијалог Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, и даље је кључан за отворена питања, међу њима и формирање Заједнице српских општина, предвиђено споразумима постигнутим уз подршку ЕУ, око које се и даље воде политичке расправе.
Око 4.600 војника, међу њима 900 Италијана
У КФОР-у је око 4.600 војника из 31 земље. Италијански контингент, са око 900 припадника, највећи је међу националним, а такође и онај у који српско становништво има највише поверења, речено је дописници РТС-а из Италије током недавне посете Косову и Метохији са италијанском екипом телевизије РАИ.
Вергори је петнаести италијански командант КФОР-а. Раније је предводио западни сектор мисије УНИФИЛ у Либану. После преузимања команде рекао је да ће припадници КФОР-а наставити да раде на стварању услова за трајни мир, безбедност и просперитет нових генерација.
НАТО је истовремено почео да постепено прилагођава структуру и активности мисије, узимајући у обзир “опште побољшање безбедносне ситуације”. Тај процес зависи од развоја догађаја на терену, па би евентуално погоршање могло да захтева и другачији обим међународног присуства.
Од Косова до Либана
Крозетова посета Приштини део је ширег контекста, у коме је и будућност мисије УНИФИЛ у Либану. Министар је поновио да Италија подржава наставак мисије УН и тражење мултилатералних механизама који би омогућили континуитет међународног ангажовања.
“Све можемо да урадимо, осим да напустимо подручја која делују далеко, а заправо су нам веома близу”, рекао је Крозето, упозоривши да би повлачење без адекватне алтернативе могло додатно да погорша нестабилност.
Рим подржава и јаче европско учешће, укључујући могућност нове мисије ако ангажовање не буде могло да се настави у постојећем оквиру УН.